Отаџбина

ШТА СЕ ДО САДА ПИСАЛО О ГЕОЛ. ОДНОШ.

577

на 03 страни једног брега, извире терма за који брег вели г. Лозанић, да је издигнут ерупцијом трахита (ортоклас-олигоклас-кварцтрахит, в. Гласник књ. Х1ЛП стр. 168), те по томе би терма спадала у изворе вулканског порекла. Око Бање је алувијална равница, затим пут улази у тешњу долину, док код Трубаревца не почне бањска клисура. Одавде је Буе 1836 год. прошао линију Врмџа-Луково, преко Честобродице, долином Црнице и сишао у Параћин (в. Ој. РПаг. Кас1 ји§\ Ак. кпј. ИХУ). На том путу вели Буе: »Код села Трубаревца терцијерни слојеви глине, као да покривају секундарни вапнац. Горња долина Моравице била је овде мали затворен алувијални и терцијерни котао. Код Врмџе мења се терен и налази се тријас као код Белграчика. Једри вапнаци и модрикасти сивци образују особите стене. Долина Мотруње (Уге1а-Шека погрешно) обухваћена је сличним стенама. Код Кривог Вира нашли смо неки чврст олитичан вапнац, а у овом селу видео сам танак слојић (Р1о1:и) црвеног пешчара и шкриљца, као код Топонице, да образују један плато. Одавде силазећи у Честобродицу (МиШска Шека погрешно) био сам онет сасвим у горњи Бракиски терцијер (миоцен), или Соп<*епа иловастом лапору (Те^е1) у песку« (в. Воие. МтегаЈо^-ЈЈео^п. р. 85), где је Буе нашао: СурП8, Соп§епа (С. зраМа Раг^зсћ), Р1апогћЈ8, Тлтпеиз и Ра1исИпа (в. Воие. Еацшзае р. 70). Бањска Клисура почиње од Трубаревца, коју саставља амФиболит и нешто талкшист, а кад се изађе из Клисуре до близу Бована јавља се црвени пешчар на левој страни; а затим опет настаје неки филит (в . Негс1ег. Вег§тпамт. Ке1зе р. 76), иза кога десео иростире се раван, идући Делиграду и Ражњу, образована из најмлађих терцијерних наслага: плаве глине, глиновитих лапора и лесова; сталожених у некадањем Моравском котту (в. Воиб. А11иу1а1§еМе1; р. 19. и Ого-Ро1;ато-Б1тпе р. 27). Чим се прође Делиград, одма се наступа на мали плато, који дели Ражањ од Де.шграда, иза кога платоа спуштамо се у терцијерну долиницу, у којој лежи Ражањ. Иза Ражња опет настаје плато к Јовановцу, од кога платоа остаје у лево Сталаћ, код кога се на северо-источној страни налази брег састављен из конгломерата са гранитском бречијом и крупнозрним гранитом (протогин) са биотитом, овај се последњи налази и као засебна стена; а испод самих зидина сталаћских јавља се бео лапор и кречна глина (в. У1диезпе1 Метојгез р. 63). Из Јовановца до Параћина и Ћуприје ирелазимо раван покриту са алувијонима. ОТАЏБИИА, КЊ. XX, ов. 80 37