Отаџбина

578

ШТА СЕ ДО САДА ПИСАЛО О ГЕОЛ: ОДНОШ.

Један излет из Ћуприје према манастиру Раваници до Оенских мајдана, наилазимо вапнаце и црвене пешчаре до котла, Липов-До, у ком и мајдан лезки. У овом месту и околини до Жидиља, налази се секундарни вапнац, испод овог пешчар и неки пешчани иловасти лапор (код поткопа). У потоку близу м&јдана налази се конгломерат са трахитом, где је овај последњи подигао угаљ и ваинац. Од овог места до Жидиља, куда има више поткопа на брду, Лозје, налази се црвени пешчар измешан са вапнацем. У поткопима замсњује угаљ неки лапор са слатководним пужевима, и после наизменце лапор са угљем; а према мајдану код Жидиља јавља се лабрадорит-трахит (андезит), који је издигао угаљ (в. Геолош. цртице стр. 28 ^). Линију Тгуприја, Јагодина, Крагујевац прошао је Буе, а Хердер само Јагодина, Крагујевац; а линију Тгуприја Свилајнац и Пожаревац прошао такође Буе. Па да видимо шта се у том правцу налази. Из Ћуприје вели Буе: »Наш пут био је у аливијуму,- а код Поповића (сигурно В.), исти је покривен секундарним бреговима. Висови јужно од Поповића јесу терцијерни и састоје се наизменце из кречне глине, песка и пешчара« (в. Воие. Мшега1о;> ^ео^п. р. 85); но као да неће баш тако бити, нарочито у потоку код Моштаничке меане. У истом правцу од В. Поповнћа на С. око села Јасенова и Тропоња, као да ће бити врло развијен, терцијер, са сарматским вапнацима; а од последњег села на 3. око села Бресја и Радошина, код првог најмлађи терцијер, а код другог биће и шкриљаца старијих. Из Ћуприје у Јагодину пут иде алувијонима, а с лева нам остаје Јухорски рт од гнајса. Пут из Јагодине у Крагујевац прелази преко Црног Врха, који је састављен из азоичких шкриљаца, нарочито микашиста са жилама кварца, кварцита и мрамора (в. Ј. Панчић. Минер^логија и Гсологија стр. 396) као код Дренка. Шкриљце пратимо до Букоровачког виса (в. Нег(1ег.Вег §тсВпп. Кс18е р. 2), а одавде настаје котао Лепенице, на којој лежи Крагујевац. XII Околина Крагујевиа. Најближа околина Крагујевца покривена је пајмлађим терцијерним наслагама, као код Белошевца, гди је Викснел поменуо беле лапоре и лаиоровити кречњак са слатководним окаменотинама, као; Оурпа, Бјтпеиз, РаккНпа и ПапогМа (в. У1(1ие8пе1 Метојгев р. 45)