Отаџбина

37*

шта СЕ до сада писало О геол. ОДНОШ.

579

као и према сматрашу Буевом о правцима долина (в. Воие, ОгоРо1;ато р. 19), што и Викснел потврђује, који је чинио своја сматрања у долини Ждраљице, око села: Драгобраће, Рогојевца, Дивостина и манастира Драче (в. "Ук[ие8пе1 Метојгез р. 42). У долини Ждраљице наводи Викснел да се висови састоје из аргилошиста, кварцита, пешчара, једрог вапнаца и Филита (са1с8сћ181;е в. Бар. §ео1о§1е р. 622). Вапнац је на додиру са неком врло промењеном диоритичном стеном, те је подлегао упливу исте и прелази из текстуре једре у зрнасту. Иа извесном одстојању од шкриљаца диорит је обичног изгледа; а код Сабанте наводи исти писац, да се налази серпентин, а после опет настају шкриљци. У долини Лепенице западно од Крагујевца у селу Драгобраћи помиње Викснел неки вапнац са великим бројем окаменотина, за које вели, да припадају кретацејској Формацији. Код манастира Драче јавља се лапор (зсћја!; аг^Шеих са1сапГего в. ВаррагепС део1о§-1е р. 645), шкриљаста (в. Вои^. Мтега1. §ео§п. р. 89), црвенкаста и жућкаста глина, покривена са другом неком исте природе, а ова се последња мења са наслагама једрог затворено.-модрикксто глиновитог вапнаца, кога Буе описује, као: сив, модрикаст, црвенкаст или смеђ и садржи Фосиле као код Драгобраће: Епсгтиз, СагуорћуШа , Аз1;геа и т. д. (в. Воие. Езсцизве р. 40) ; а Викснел износи и неку Сарппи (в. У1^ие8пе1 Метојгез р. 44). Ове је наслаге ставио г. Др. Панчић у Туронску етажу (в. ,1. Панчић. Минер. и Геологија стр. 413), што и Буе потврђује као Госавске наслаге, због неког нађеног Сус1оШ;-а (в. Воие. Мтега1. §ео§. р. 89 и Ра1аео~Оео§т;фШе р. 71). XIII Из Крагујевца преко Крушевца на Ксшаоник. Пут иде поред Црног Врха, на коме се путу налазе од Крагујевца до Ратковића: шкриљасте глине, пешчари и вапнаци, из којих је састављена и она коса (Балжовачка), која се спушта западно од Крагујевца ирема Ј., те се ослања на азоичке шкриљце Црног Врха, који дели воде Морави и Лепеници. До близу Рековца оиажамо да серпентин на више места иробија гнајс и микашист (в. У1циебпе1 Метојгеа р. 62). и први се пружа до западне Мораве, одакле прелазимо усеченом долином Лу10мира, покривеном алувијалним наслагама, које почивају на терцијеру (в. Воие. Евсјшвзе р. 72).