Отаџбина

582

ШТА СЕ ДО САДА ПИСАЛО О ГЕОЛ. ОДНОШ.

XIV Са Копаоника преко Рашке на м, Студеницу у Краљево. Пре но што би се упутио у Рашку, да бацим један поглед на десну обалу Ибра. Спуштајући се северно с Копаоника одмах на подножју врха јавља се крупнозрн гранит, са црвеним Фелдспатом и амФиболом, кога је Викснел назвао трахит-порфир (в. Уј^иевпећ Метол-еа р. 69), и од кога је и Јелак саставл^ен. Са Јелака, идући Једовику, виђа се микашист на месту, где се одваја пут за Витково и Крушевац, а северно од истог избија сијеиит. Прелазећи одавде преко Једовика јавља се серпентии, кога и Варон Хердер помиње (в. Негс1ег Вег§-т. КеЈзе р. 90); а на, заиадној страни налази се нека сијенитска стена (в. Геолошке цртице сгр. 290). Узилазећи на Кремницку, сијенитску, планину (в. Воче. Езцшззе р. 114), који сијенит доста наличи на гранит, после кога настаје, на Брезовици, наизменце ссрпентин са секуидарним кречњаком; а између Кокоровца и Погребине настаје сам серпентин. Што ближе Јошаничкој Бањи указују се шкриљци (микашист), а поред самог извора налази се сијенит (в. Геолошке цртице стр. 289). кога ће бити и источно, јер Јошаничка река снаша комађе од исте стене , коју Хердер описује као микашист (в. НегсЈег Всг^т. ВеЈве р. 93); а негдо у околини спомиње г. Ј. М Жујовић, да се налази и диорит (в. Гласник срп. ученог друштва књ. 55 стр. 282). Из Јошаничке Бање низ Јошаничку реку, за у Плану и Рудник, а после уз Војшиловачки поток до Ковачевца улазимо у еерпентинску клисуру, од које ЈИ иалази се сијенит и шкриљац. Јужно од Ковачевца вели Барон Хердер , да има сијенита и сијенит-порФира, а пок. Алекса за последњи кажс да је млађи трахит, који пробија серпентин на више места иза Ковачевца; а западно од Ковачевца на вису има трахита са серпентином, који се одношаји налазе и идући Плани, познатој са својих киша и старих рудника (в. Рударство у Србији и Босни. Отаџ. 1880 стр. 433). Дошав у Рудњак, наилазимо серпентин, у ком .је излучен кварц (опал, рудни опал) као жица, у којој се развио лимонит, испод кога се налази наш минерал Милошин (в. Рад св. 1. за 1881. стр. 73); а између општинске куће и механе пробила је нека стена кроз Серпентин сијенитског хабитуса (в. Геолош. цртице стр. 289). Одавде преко В. Кобасице јавља се серпентин, између В. и М. Кобасицс избија најклађи трахит (анортитски); а на самом врху М. Кобаснце јавља се старији трахит (амФиболски), или лабрадорит или андезит са амФиболом (в. Баррагеп!: ТгаИе $6о1о §;1е р. 1147). Одавде низ Рибницу, која про-