Отаџбина

ШТА СЕ ДО САДА. ПИСАЈО О ГЕОЛ. ОДНОШ.

583

.лази кроз клисуру истог имена, образовану од чистог серггентина; само јужно близу села Рибнице, на десној обали реке, налази се дијалогова стена, коју и Викснел помиње у Шичи, те ју је сигурно означио на својој карти као : диорит (в. У1(]иезпе1. Меш. р. 74); а иза села Оибнице настаје Моравски котао. Пошто сам овако у најкраћим цртама преставио десну обалу Ибра, хајдмо к Рашци на леву обалу. Спуштајући се опет с врха Копаоничког према Ибру, поред јужне стране ТЈелака, где се јавља гранит са амФиболом, који је Викснелом описат као трахит-порфир (в- У1диевпе1. Мет. р. 69), а Вуе као порфирасти сијенит или трахит, на Јеловој шуми (сигурно Јелаку (в. Вои^. Езчшззе р. 118). Лево одавде прошао је Викенел за у Нови Пазар, где је у том путу опазио пешчаре; а испод села Лисине престаје сијенит, и наетаје по Вуе-у сијенит-порфир; ио Викснелу трахит-порфир; а Алекса исту стену опиеује као трахит (в. Геолош. црт. стр. 291), који се на брегу Каљевцу заједно са серпентином налази, па се од Новог Села до Ибра спушта, и који је од г. Ј. М. Шујовића описат као трахитоидна стена (в. Гласник срп. уч. друштва књ. 55 стр. 211). Од кар. Казновића настаје опет серпентин, кроз који даље к Рашци избија трахит, нога описује пок. Алекса као млађе врсте, и који се повлачи СИ до пред саму Рашку; па онда наотаје опет серпентин (в. Воие. Е8()Ш8зе р. 122). Чим се пређе Ибар, одмах се јавља нека бреча, у самој левој обали Ибра, и овде се само онда види кад опадие вода; но иста се (ваљда?) бреча налази и око Руднице. где образује обале исте, где се подижу два брежуљка у сред трахит-порфира; а иста се можда и с оне стране Ибра преко наше границе налази. Ове одпосе око Руднице уврстио је Буе у еоцен (в. Воие Мјпегаћ ^еоада. р. 38), те је и дало повода Е. Мојсисовићу, ово тврђење Буеово да изрекне ону претпоставку о продужењу Флиша (в. ОгипсШшеп уоп Возшеп ипс1 Пегиедтапа р. 19). Од Рашке, левом обалом Ибра, преко Варева: брег Молитва, Беоци и Баљевац, све је сам чист трахит, кога може бити од две врсте". старији (амфибол-трахит или лабрадорит) и млађи (анортит-ски); као што се и виђа да млађи пробија, старији иза Баљевца. Идући даље к Студеници непрестанце пратимо трахит, само на једном месту у реци Радуши, која пролази кроз клисуру чисто трахитску, а по Викснелу трахит-порфирску (в. У1^ие8ие1 Мет. р. 77), налази се у истој реци и плочасти мрамор. У овој клисури помиње Викснел и диорит, а на ушћу Радушином и серпентин, коме долина више ушћа Радушиног гради границу између трахита (в. Геолошке дртице стр. 293). Што ближе Студеници, све се већма јавља серлентин у већим громадама, а осим њега виђа се негде наизменично