Отаџбина

шта се до сада писало о геол. однош.

585

XV Ез Краљева преко Г. Милановца на Рудник, па у Крагујевац. На овом месту најзгодније је да поменем негнто о путу, којим је прошао д-р Сабо од Крушевца уз Мораву до овог места, и уз Гружу до више села Губеревца, одатле у Крагујевац, којом су линијом прошли Буе и Викснел. У путу уз Мораву (а овде је сад низ) ништа не спомиње пок. Алекса у својим геолошким цртицама до Врнаца, но ослањајући се на Буеово тврђење (в. Ого-Рокато-Птпе р. 19) може се слободно рећи, да је од Краљева левом обалом Мораве наслаган алувијум преко најмлађих наслага. Око Врнаца јавља се серпснтин са кварцитом (в. Геолош. цртицЛстр. 288). Спуштајући се даље десном обалом Моравином, недалеко западно од Трстеника код Дубља и Попине; код последњег јављају се иловни шкриљци, до којих стоји неки пешчар, у ком се налази нека бреча. Код Дубља налази се лимнокварцит, од кога се граде на дому камење за мливо; осим тога овде се налази у Попиначкој реци калцедон и јаспис; а одавде настаје исти одношај, који смо већ видели код Крушевца. Да пођемо долином Груже. Чим пређемо Мораву одмах нам се с леве руке спуштају огранци Котленика. са којих уточице Гружине сносс трахитски (млађег доба) материјал, којс су стене описате као трахит-порФири (в. Ујциевпећ Мотојгез р. 73), а код Алексе као риолити, и то: зелене и црвене боје (трахит са амфиболом). Близу Витановца, на северној страни, по Викснелу, наступа нека силиФицирана шкриљаста глина на додиру еруптивне стене; а терен алувијални покривен је облуцима околних стена. Прелазећи преко Груже к Честину, газимо преко неког вапнаца и шкриљасте глине, а затим наилазимо на шкриљасте лапоре; одакле се слази у залив, Лепенице, котла сједињене Мораве; Пошто сам у неколико изложио у ова два правца, да почнем са путом на Рудник. Прешав на леву обалу западне Мораве, не налази се ништа ново, но оне исте стене. које смо и на десној Гружиној обали видели мало час, т. ј. кварц-трахите (риолите). Тек од Пријељине на више уз Дичину, десно од Брђана, настаје серпетинска клисура, са серпентином плаве и тамне боје, нешто дијалагован (в. Геолошке цртице стр. 294); исти серпентин спомиње и Г. Мишковић на Илијаку (в. Гласник срп. уч. друш. књ. 34 стр. 255); после кога настаје, кад се из клисуре изађе, кварцит с леве стране пута ; а што ближе Г. Милановцу газимо наизменично шкриљасту глину и пешчар, који се јавља до и под саму варош.