Отаџбина

586

ШТА СЕ ДО САДА. ПИСАЛО О ГЕОЛ. ОДНОШ.

Из Гор. Милановца к Руднику уз Деспотовицу на више од по пута наилазимо на неки плав ваннац, иешчар и одпатке старијег трахита. Око Мајдана опет је тракит подигао вапнаце и пешчаре, и источно од Мајдана наводи Викснел неки црвен пешчар (в. Метојгез р. 48.)' о ком вели: »црвени пешчар гради основу брега (источно од Мајдана, а то је брег Градина) и пружа се до близу Црнућа." Иста је стена покривена наизменце са шкриљастим глинама и шкриљастим лискуновитим пешчарима, који садрже сумњиве биљске остатке (в. Воие. Езцшазе р. 39). Даље наставља Викснел на истом мссту:" Шкриљасте глине и шкриљасти лискуновити пешчари, пружају се до врха брега (сигурно Градина) и ослањају се на неку порфиричну громаду (масу)«. Ова Викснолова порфирична маса, као да ће бити описани перлит, Г. Ј. М. Жујовићем, кога је нашао у Красојевачкој реци (в. Гласник срп. уч. друштва књ. 55 стр. 277Ј. На истом месту вели Викснел: »Овлађује Фелзит -порФир,« а Бује : гранит-порфир« (в. Ез^шззе р. 115), ако је тако, онда је дацит, коме је придружен други порфир »мадоласт«, што опомиње на наш Корсит са Рудника (в. Гласник књ. 55. стр. 278); но даљи опис као да се не слаже са Корситом. На брду испред рудничке меане (сигурно Кеља), пробијени су. и пешчар и вапнац риолитом (ортоклас- олигоклас-кварцтрахит. в, Геолош. цртице стр. 295). Између Рудничке меане и Островице, јавља се с обс стране пута нека трахитична земља, која је постала распадом трахитских туфова; а сама Островица (в. Воие. Езс[Ш88е р. 132), као и њена најближа околина трахитична је. Источно од Рудника подижу се Прлине (Прлински Штурац), где се јавља нека еруптивна бреча' коју спомиње и Викснел (в. Метојгев р. 48), и липорит (риолит), кога назвапок. Алекса »домитичпим", над којим се налази неки чврст пешчар. Одавде на М. Штурац, који је сав трахитичан; а превој између В. и М. Штурца састоји се из риолита, који кроз шкриљасту глину избија; те ју је променио (врло тврда, боје загасито црне); а иста се налази и ниже превоја, где је сиво жућкаста (в У1дие8пе1 .МетоЈген р. 47). Велики Штурац већ није трахитичан, него му се једна половина састоји из шкриљасте глине (в. Негс1ег. Вег^тапп. Ке1зе р. 131). Ако се баци један општи поглед на околне планине Рудника, види се да су већи врхови, само већином понизније ерупције из унутрашњости земљине, тако : Котленик (трахит), Борач (трахит), Тријеска (трахит), и т. д.; а даље о одношајима ових планина (в. Воие. Мтегаш^.-^еодчт. Бе^аИ р. 89) и ХЈђег Ого-Ро1ато р. 34). Пре но што се растанем са овом околином, не могу прећи муком, а да не напоменем бар нешто о њеној прошлости; но ја не