Отаџбина

600

СУНЧЕВЕ ФОТОСФЕРСКЕ МРЕЖЕ

спериментима које је вршио г. Станојевић јесу сасвим недоказане и хипотетичке природе, па дакле и цела теорија г. Станојевића нема строго научног и критичког значаја. Тема о којој је овде реч, остала је сасвим хипотетичка и нерешена а то је сасвим природно, што тако питање као што је гштање о гранулацији сунчеве површине и постанак или узрок фотографских мрежа тражи детаљнију студију таквога суптилног питања. Појаве мрежа, збрисаности слике и т. д. могу да произиђу од хиљадама разних узрока у разним временима Фиксирања слике а између тих биће најважнији узроци ови : тачност апарата, тачност мреже апарата за снимање, кретање наше земље и сунца и .тд .итд. Међу тим, да житке, још не снимљене масе имају мрежасту површину која је често и набрата по разним правцима са разним правилним и неиравилним испупчењима, то се може видети свакодневно у разним ливницама метала на стињеним површинама истих, које површине, кад би неки излазећи гасови ремзтили, ми би имали систем покретних мрежа или бора, које површине кад би ФотограФисали онда би покретни системи мрежа испали збрисани а магновено непокретии дали би на плочи јасну слику и т. д. Мрежасте површине виде се још врло јасно на метеорима, које су веома сличне ФотограФским мрежама сунца. Све такве по.јаве на ФотограФској плочи могли би вештачки произвести, а да између предмета и објектива немамо у самој ствари никаквих мрежа или бора из чега се не сме извести тај закључак да смо мреже или боре снимали. Често се може видети да кад сунчеви зраци. долазе кроз нехомогено стакло прозора, ми на дувару добијамо читав низ или систем осветљених лшшја или систем осветљене мреже, но отуда не можемо извести тај закључак да сваки осветљени систем мрежа на некоме телу долази од пролаза зракова кроз неку средину која би у стању била то исто учинити. Ово нам тврде златии тапети различитих вијуга и украса. Целокупна студија питања којим се г. Станојевић занимао није ни у колико научне природе, за то се према закону о Академији, као и прсма пословнику не може примити рад г. Станојевића у »Глас' 1 Академије. 15 јуна 1888 год. У Београду. члан Академије, Љуб. Клери^