Отаџбина

СУНЧЕВЕ ФОТОСФЕРОКЕ МРЕЖЕ

603

данас да јој одриче строго научни и критички значај. То исто имао би да поновим и за елсктрицитет и магнетизам, о чему се неирестано и сваког дана истражује и проучава, па нико не рече да ти радови не спадају у науку. А шта да речем о сунцу кога се дотичо и моја теорија? Ја не знам докле допире г. Клерићево позпавање тога небеског тела, али само знам да ми још ни данас не знамо позитивно да ли је супце течпо, чврсто или гасовито; ми још не знамо, шта су сунчеве пеге, шта ли протуберанце, и каква је управо његова ФОТОСФера? 0 свима тим питањима, која је врло тешко расветлити, постоје све саме хинотезе, па ипак нико се не нађе толико »строго учен« да изнесе да су сва та питања недоказане и хипотетичке природе па да дакле и немају строго научног и критичког значаја. Људи, као што су Секи, Жинсен, Локајр, Хигенс итд., посветили су цео свој живот изучавању сунца, поставили толике хипотезе о његовој природи, и на послетку ево заслужили да им строго научепи Академичар довикне, да су сви њихови радови »са свим недоказане и хипотетичне нрироде. па дакле ни њихове теорије немају строго научног и критичког значаја. к Има вишс од дванаест година, како питање о ФотосФерским мрежама излази пред париску Академију наука у разним облицима и од разних астроФизичара, и у свој тој Академији, између шездесет њених чланова светског значаја не нађе се ни један тако »строго учеван« академичар, који би објавио да то питање нема строго научног значаја и да га треба одбацити. Још нешто. А зар теорија, коју је наш Академичар Г. М{ујови& поставио о нестајању панонског мора и о вулканским центрима на балканском полуострву и која је била предмет академске раснраве, зар је та теорија нешто више но хипотеза? Ми сви знамо да г. Жујовић није својим очнма гледао избацивање и гашење балканских вулкана него је на основу извесних података поставио своју чисто хипотетичну теорију; а ко нам јамчи да неће сутра неко друш а може бити и сам г. Жујовић на основу истих података поставити неку другу теорију која се може врло јако разликовати од ове. Па је ипак Г. Жујовић на основу расправе тако хипотетичке природе проглашен за академичара. Даље вели Г. Кдерић: »Тема о којој је овде реч, остала је још са свим хипотетичка и нерешена а то је са свим природно, што тшо иитање као што је аитање о гранулацији сцнчеве иовршине и иостанак или узрок фотографских мрежа тражи детаљнију студију таквога суитилнога иитања.«