Отаџбина

СУНЧЕВЕ ФОТОСФЕРСКЕ МРЕЖЕ

607

сан и без икаквих^ детаља, па иза њега долази трећи опет оштар, па четврти опет збрисан и тако наизменце по целој слици. Кад бројите оштра и збрисана места на слици, ви ћете их како кад, наћи више десетина, или више стотина па и више хиљада према густини њиховој, и г. Жансен је ту једнакост у оштрини назвао ФотосФерском мрежом. Стало је сад за тим, да објаснимо како је то могуће ? Кад неки зраци полазећи са извесних делова сунчеве површине дају на ФотограФској плочи оштру слику, онда зашто је не дају сви ? Кад на сунчевој површини има више пега, онда зашто да су неке пеге са свим оштре а друге вбрисане, па да после неколико сахати буде са свим обратно? Или зашто да неке буктиње буду оштре а друге не, и зашто да по некад једна иста пега, само мало већа буде до пола оштра а од пола збрисана? Кад на та питања потражите одговора и кад покушате да све то објасните, т. ј. кад тражите узрок ФОтосФерским мрежама, онда ће и г. Клерићу бити јасно, да нетачност апарата, што је он навео, као узрок мрежа, као и кретање земље и сунца немају места. Кад се тако схвате ФотосФерске мреже, онда је лако видети, да оне мреже што се спомињу на стињеним металним површанама и на метеорима, немају никакве везе са ФотосФерским мрежама Па ипак у реФерату г. Клерића има једно место научне вредности, а то је оно, где се каже: »које псвршине кад би излаЗећи гасови реметили ми би имали систем покретних мрежа или бора, које повргаине кад би Фотографисали, онда би покретни системи мрежа испали збрисани а магновено непокретни да.ш би на плочи јасну слику." Овде г. Клерић мисли да су поједини делови сунчеве повргиине у релативном миру и они дају оштру слику, а други да су у кретању и наравно дају слику збрисану. И оиет велим да је то одиста озбиљна научна мисао. Кад сам то место прочитао паде ми на памет опа чувена критика: у овој књизи има и новога и доброга. Штета само да оно што је ново није добро, а оно што је добро није ново. Јер навести за узрок Фотосферских мрежа разну покретљивост делова сунчеве површине ствар је врло добра. Оамо да је г. Клерић иоле био познат са питањем о Фотосферским мрежама и да је не онако брижљиво него ма и површно проучио мој рад о коме јс имао да реФерише, он би био видео од стр. 39 до 56 мог рукописа до је горе наведсни узрок ФотосФерских мрежа, тежиште Жансенове теорије, па га нс би износио као свој, и то у толико пре, што би у истом рукопису био видео да се нн он не може држати. Јер знајући да је то један од најглавнијих основа Жансенове теорије, ја сам и главни напад концентрисао у мом чланку на тај разлог. И да је г. Клерић бар про-