Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

61 3

тере, које представља, а сем тога, да тражи и најновија дела, која теже свему, што је природно, те да нам, на тај начин представе лица исто онаква, са исто онаквим говором, покретом и страстима, на каква можемо наићи у обичноме животу. Живот на позорници, треба, дакле, да је истоветан са животом у кући или на улици. Ово о глумцима изложисмо за то да би допунили оцену г. Илића о томе. Г. Илић своди своје мишљење о овоме питању на то: да није кривица до глумаца што се на нашем позоришту што природније не представља. већ да су узроци томе: лош репертоар, лоша гардероба и декорације и не обзирање на спрему млађих глумаца и неколицине сталних статиста. Ми држимо, да репертоар не ће сметати способним глумцима, и да он невештину глумчеву не може извињавати. Каква је та неуметност, иоказали смо мало час, као и то, откуда је она и код нас дошла. Односно гардеробе и декорација већ смо напред помињали, само ћемо овде још и то придодати, да то двоје уметника или у опште способна глумца не може сметати, као гато ни лепе хаљине и декорације нису у стању од не уметника створити уметнички таленат. Добро би истина било да се установи код нас школа глумачка, као и то да се повећањем глумачког особља, даде могућности да се стварају специјалисте у жанрима разноврсиих улога. Примедба пишчева, да се нико не обзире на спрему млађих глумаца изгледа нам неумесна, јер видимо, где данас неколике млађе спаге глумачке добијају прилике, можда и сувише, да се вежбају у разним улогама на позорници. Ми бисмо нашли незгоду за усавршавање млађих глумаца у томе, што су они принуђепи да у врло кратком року времена уче разне улоге, често такве, _које ни далеко извежбанији глумци нису у стању за то Ереме простудовати. Односно статиста примећујемо да и њих сталних има „неколицина«. На завршетку, види се, да ми на много места не одобравамо пишчево мишљење. Па ипак , ма и без његова позива, на куцање »монастирског звонца у позоришноме трему,« и ми ћемо с њиме у позориште. Милош Н. Пејиновић.