Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

625

способним за растварање ситних делића, који за коронове длаке приону «. Растворена (течна) храна, коју су коренове длачице примиле у се, кроће се и данас у биљци из ћелијца у ћелијце и то опет помоћу дифузије и тургора. Шта вели о овом г. Козарац? „Што вода и у њој растворене материје (стр. 252) могу прелазити из једне ћелијце у другу, ма да њиие опне немају никаквих пора (отвора) оснива се на томе, што је ћ. опна за течности пропустљива«, опет једно тс једно: све услед пропустл.ивосии ћеличне опне. Ми смо горе показали, да није довољно само да је ћел. опна за течности проиустљива, те да наступи дифузија, већ ваља да је и други услов испуњен. А сада додајемо ка дифузији ово : када се узме на ум, да ћ. сок у суседних ћолијца није никад подпуно једнак по својим хемијским и физичким особинама ; јасно је, да морају бити измотичка кретања, која теже да изједначе химијски састав и Физичке особине ћ. сока у свима суседним ћелијцама. Али ову равнотежу квари прво дисање, које елиминише органске материје, а друго транспирација ћолијца, што су у додиру с ваздухом, у след чега ћ. сок постаје јаче концентрисан. Ну сем диФузије од велике је важности за кретање течнооти у бил,ци и тургоркоза; г. Козарац није сматрао за потребно да помене, па ћемо ки коју о њему да речемо. Под тургором се разуме осмотички притисак, што га течни садржај ћелијчин чини на зидове ћелијчине. Овај је притисак једнак на све зидове ћеличне к докле је већи од спољашњег притиска дотле ће и ћелијца бити тур; ссцентна, т. ј. један део течности што је осмозом ушао у ћелијцу биће истиснут кроз опну ћелијчину. Али не само да поједине ћелијце могу бити тургесцентне, већ и читава ткања и органи ; особито они који живо расту. Међутим целокупни тургорни притисак, што полази из коренових длачица, па се преноси у коренове ћелијце и допире у надземне органе до извесне висине зовеисе : коренов иритисак. Ово смо изнели да покажемо, да г. Козарац не зна шта је тургор и коренов притисак кад вели : „ иритиском (в. стр. 25") ко,и долази од коренових ћелица водом наиуњених иотискује се вода у стабло, те тако (како ?) корен доириноси, да се вода у стабло иење." Сад знамо толико, колико и пре. ( Н аставиће се)

К „Библиографском црзглзду квижевних послова Вука От. Караџи^а" 0Д П. П. Ђ. (Просветни Гласник св. 17 и 18 за 1888). Опазио сам две три празнине у горе наведеном интересном библиограФском прегледу. У интересу ствари а да би смо што пре

ОТАЏБИНА КЊ. XX СВ. 80-ТА