Отаџбина
#8
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
627
и у државном издању Вукових дела. А то писмо је једно од најзнатнијих Вукових дела; оно показује к^ко је здраво и иравилно мислио о политичким стварима, јер кад се помисли да је оно писао 1832, и кад се иомисш шта се после доиста догодило, речи Вукове у 1832 изгледају као право пророчанство. Нек се не заборави, да од тога писма један препис има збирка рукописа Народне Библиотеке или Српског Ученог Друглтва у Београду. Ваља видети какав је извор и томе препису и употребити га. 3, У списку онога што је писано о Вуку сувише је кратко нропуштена књига П. Кулаковскога. Знатне књиге увек изазивљу и знатне реценсије, које се, после, од књиге не могу одвојити, пошто је попуњују или модиФикују у суштаственим странама њеним. Тако је књига П. Кулаковскога изазвала у руској књижевносги знатиу реценсију, управо студију Нила Попова која носи наслов » Кћ вопросу о реФорм-ћ Вука Караджича«, која хвата не мање од 62 стране ситпог слога у »Журналу мин. нар. просв-ћвдетд' 1 (частБ ССХХ отд. 2), што ће изнети на трећину књиге П. Кулаковскога. Реценсија Нила Попова доноси гомилу нових ствари и материјала особито за почетке наше књижевности, а на крају говори много о самом предмету. За то је неопходно да се на њу пажња обрати, пошто се види да је непозната. Али мнмо тога не можемо пропустити с ћутањем ни што је писац за студију П. Кулаковскога изрекао онако 8апз рћгаве — врло добра, за то што нам се то може гдегод разумети како нисмо ради, а ми смо до сад увек протестовали против извесвих погледа и оцена Кулаковскога. "С тога је требало јасније рећи шта је добро а шта не ваља у књизи П. Кулаковскога, макар са две речи. Српско гледиште спрам књиге П Кулаковскога обележио је већ Св. Вуловић у »Отаџбини« за април 1882 стр. 145 — 155. За оно што му с нашег гледишта не ваља, Кулаковски је оштро нападнут и од В. Јосића у Агсћју Гиг б1ау1зсће РћЈ1о1о§Је VI, 303 — 304. Ту знаменити филог и критичар каже без околишења:« Суђење о значају Вукове радње остаје сувише назад иза објоктивног извештаја о садржини појединих списа.« Нил Поиов такође тражи више и дубљега ФилосоФскога погледа. С тога ми не треба нигде да пропуштамо напоменути како је за нас књига Кулаковскога добра само по марљивоме и вештоме збирању грађе, али да његова размишљања о гдекојим питањима за нас не могу бити ни »добра« ни »врло добра«. -ћ