Отаџбина
628
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
Замљопис за ниже разреде средвих школа. Ио најновијим изворима написао проФесор В. Карић. Део II Физички земљоиис Треће поправљено издање. Београд 1883 год. Цена 1 динари 20 пара. (Свршетак). IV. Ваздух § 23. Прелазећи на ову партију, г. Карићевог „Физичког земљописа« имамо да ириметимо оно што и код свију досадашњих, а то је да је и ова партија израђена површно и непотпуно. 11и најважнији појави ваздушни нису описани ни прближно онако, како би то требало урадити у једном учебнику, а о мање важном нема скоро ни помена. Тако говорећи о ваздуху Карић није поменуо ни све састојке ваздуха, већ само кисеоник и азот, иити је објас ио загато су горњи слојеви ваздуха ређи, а доњи гушћи, но је остапио, сигурно, да то наставник сам уради! Ево шта вели г. Карић: »што се иде даље од површине земљине, ваздух је све ређп н ча врло великим висинама тако је редак, да се у њему једва за к > псо вроме опстати може« — и ништа више«. А и што да објасии м>м за ито је на врло всликим висинама ваздух тако редак да се у п> му једва опстати може кад то мора учинити наставник, јер ће >а ч>ц :1 одма.х о томе питати чим нрочитају горње иравило. I 24. Није разумљиво и добро објашњена топлот I л уча, као и зашто су горњи слојеви ваздушни хладнији од доп.л . Да неби читаоци мислили потварамо на г. Кцрића ево да н не 1 мо њс.ове речи: »Сунце је извор топлоте у ваздуху. Али како г он врло редак и провидан, то га непосредни зраци сунчеви оамо незнагно загревају, већ он највећи део тоилоте добија од земл. тшто се она загреје сунчаним зрацима, који су кроз ваздух про \ пли. Изгледа као да има неких сунчевих зрака који кроз в :ч >\ чису пројурилиј?). Да је ово написано српским речима видеће ки, а.ш да је за децу неразумљиво увидеће и сам г. Карић. У ма ој фпзичкој геограФији што издаје књижара А. Пајовића у Новом Счду, објашњено је лепо и разумљиво, зашто су горњи сло.јеил хладпији од доњих. Напомињући шта. су то исотерме, исохимене — лмгере г. Карић вели : »на севериој полутини земље, исотерме су аскривуданије но на јужној а тако исто и оне друге" (које?) 1'а<уме се да је ово или ваљало деци добро објаснити или никако н чс иомињати те да деца не нагађају шта је, ако им паставник не бу 1С то објаснио .