Отаџбина

књижевни преглед

629

I 25 Кретање ваздуха. — Најважнија ствар у овој партији јесте, без сумње, — ветрови. Њихов је утицај на климу врло велики с тога је бар њима ваљало поклонити већу пажњу. Али код г. Карића тако важна партија захвата једва 3 / од једне стране мање но у најмањој физичкој геограФији! Па и сама деФиниција ветра нејасна је: Кад се у разним пределима, разним степепима топлоте, поремети равнотежа у ваздуху, онда настаје кретање ваздуха т. ј. ветар, « а боље би било казати: кретање ваздуха зове се ветар. Ои постаје кад се равнотежа у ваздуху поремети, и т. д, па онда за тим објаснити како се равнотежа у ваздуху поремећава. Затим је ваљало поменути да се ветрови деле по јачини, а после по правцу од куда дувају, а о томе нема ни словцета код г. Карића. После овога требало је иоделити ветрове по трајању и казати: да се разликују: I стални ветрови који једнако дувају, II иериодични који у извесно доба године дувају и III иромењиви, којима се не зна време кад дувају; да у I долазе 1, сувоземни и морски ветар и 2, иасатски ветрови, а у II монсуни. Парочито о пасатским ветро вима и монсунима ваљало је рећи коју реч више, јер они јако утичу на климу оних предела у којима дувају. Најзад ваљало је говорити о вихорима (поменути пешчане трубе у нустињама) и пустинским ветровима, јер сам г. Карић помиње, говорећи о пустињи Оахари, самум, а кад је било време да се то објасни он не чини. Све ове тако важне ствари казао је г. Карић у ово неколико редака: „На полутару се находи за 750 км. широк појас, у коме наизменце настају : потпуна тишина и неиомичност ваздуха (ожарина), и затим најстраховитије холује (торхадос). С обе стране овога појаса готово до 30° сев. и јужне ширине дувају постојано иасатски ветрови: С—И пасат на северној и Ј — И пасат на јужној полутини. За овим појасима настају појаси ирвменљивих ветрова: С — И и Ј—3 ветар на северној и Ј—И и С—3 ветар на јужној полутини. Ветрови, који дувају само у извесно доба године зову се Монсуни (поглавито у индијском океану)" и т д. Ово колико је неразумљиво и нејасно толико је и погрешно. Јер се појам мировања ветрова не налази око целог екватора, а после он се може разумети тек кад се добро знају пасатски ветрови, који дувају у великом и атланском океану. (По г. Карићу они дувају — на копну и у свим океанима). итд. Мусони дувају, једино на индијском океану, а не као што вели г. Карић: „поглавито" у индијском океану. Оно има и на црвеном мору и на персијском заливу, као и на источном приморју Африке и Америке, периодичних ветрова, али се они разликују од мусона што не дувају онако правилно, већ само неко време дувају једним правцем и после или узимају противан правац или су промењени.