Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

нема друга замерке до те, да му није овде место. То је требало да дође тамо, где се говорило о промени копна, као што смо још напред напоменули. Овако изгледа као да је г. Карић заборавио то напоменути на свом месту, па се овде присетио и додао. У I- 40. говори се о односима између биљног и животињског света. И овоме неби се имало шта замерити, кад би г. Карић у свом физичком земљопису обрадио нрво оно, што је требало, што је главно, па онда тек оно што је од мале вредности. Најзад у 41. §. говори се о утицају животиња на човека. Писац набраја неколико животиња које су помогле човеку у његовој борби с природом. После овога остаје нам да прегледамо и последњи одељак, а тај је : VIII. Човек Прелазећи на овај последњи део г. Карићевог мгаичког земљописа имамо да напоменемо, да је, према осталим партијама, израђен доста добро, ма да је г. Карић могао бити мало опширнији и овде, како би се ученици што боље упознали са расама и народима. 4'2. носи наслов: » Постање човеково и његова колевка."- Ту је требао да буде говор о постанку првих људи, али о томе нема ни речи. Г. Карић се задовољио тиме што јс ставио само наслов, па после сретно избегао то мучно и тешко питање, и место тога испричао, како први људи »по најновијем доказивању и тврђењу знаменитих научњака нису били оволико развијени ни телесно ни умно, већ су до садашњег развића и савршенства дошли понајлак и у току многих десетина хиљада година«, а то изгледа као да има данас научењака који тврде да су први људи били образовани и развијени овако исто, као и данас. Дал,е г. Карић вели да су »први људи «, праоци данагањих људи, по развићу своме држали средину између најсавршенијих мајмуна и људи, који су данас на најнижем ступњу развијања.« Ми држимо да је г. Карић требао да избегава да деци, која још немају скоро никаквог појма из природних наука казује како су први људи држали средину између људи и мајмуна. Говорећи о колевци рода људског г. Карнћ наводи напредније мишљење научара. т. ј. да су се људи јавили на једном месту, дакле да имају само једну колевку. У ј!. 43. говори се о раоама људоНим и расарострању главнијих. Наводећи како су услед разних климатичним услова, поред. других мањих, постале разлике у масти коже, кроју главе, цртама лица, масти и облику косе и т. д. т. ј. расе, г. Карић усваја по-