Отаџбина

КНјИЖЕШШ иреглед

633

делу на три главне расе црначку, монголску и средземну (место средоземну). Прво иде опис црначке, па монголске и најзад средоземне. Црначка раса окарактерисана је добро. Тако исто поменуто је да се народи те расе деле на праве црнце и КаФре и показана разлика између једних и других. Монголска раса описана је такође добро, само је ваљало бар још то додати, да се народи те расе у главноме деле на 6 велики^ грана: Монголе, Китајце, Тибетанце; Дравиђане, Хиндокитауце и Турке, или општија подела: на уралце и алтајце. За средоземну расу г. Карић вели: »држи се да јо.ј је отаџбина јерменска висија, јер се и данас на њој налазе најчистији облици њени.« Ми не делимо ово мишљење и држимо да је седиште средоземне расе око Хиндукуша (као што мисли и г. Стојан Бошковић у својој Ист. Света, I. део). који се звао Саисааиз 1п<Иси8, одкуда средоземној раси име кавкаска. Иначе су све одлике ове расе лепо престављене у г. Карићевој физичкој геограФији. И подела ове расе као што г. Карић ради, на четири главна стабла : 1, баскијско 2, кавкаско, 3, хемито семитско и 4, индоевроиско неправилна је. Ни сам г. Карић се ње не држи говорећа о средоземној раси у свом политичком земљопису Европе. У I. 44. говори се о језику, његовим разликама и расиростирању. Пошто је у кратко навео како језик првих људи није био овако развијен као данас, г. Карић помиње три главна ступња развића језика. На првом ступњу долазе једносложни језиЦи (тДехГМез); на другом с ирилеицима (ад-^иНпаМуев) ; а на трећем с ироменљивим облицима речи (ДехОМез). И на послетку у 45. говоби се о човеку с природом и тиме би се имао да заврши физички земљопис г. Карићев. Али као „прилепак« у за њ г. Карић је додао свом физичком земљопису »извод из политичког земљописа", који је од речи до речи преписан из I дела и коме, као што смо казали на свом месту, није било места ни у [ делу.

Пошто смо изнелк све добре и хрђаве стране и овог дела земљописа г. Карићевог, ваља да сумирамо све што смо досад казали, те да према томе видимо ваљл ли штогод, као и да ли се може употребити као учебник за ученике II. разреда ниших гимназија и реалака., Ко је год пратио све што написасмо поводом ове књижице г. Карићеве, увидео је да ни звездописни ни физички део не