Отаџбина

О СНУ И О СНОВИМА

7

могу једна другу пзазивати, ако имају услова, да се у свести обнове , г. ј. ако их још памтимо. Асоцијације представа, према томе, у најтешњој су вези са памћењем т. ј. оном Функцијом нашега духа, којом обнављамо или реиродукујемо ранија стања наше свести. Оно дакле, што чини, да се известан утисак или извесна представа лакше обнови, т. ј. боље запамти, учиниће, у исто време, и да је друга која, с њом сродна представа лакше изазове. Закони репродукције представа или закони памћења у исто време су, дакле, и закони асоцијација. Из обичног свакидањег искуства знамо, међутим, да лакше и боље памтимо оно, што нас се више тиче, било да нам оно годи или да нам је помисао на то немила. Када на пр. очекујемо нешто пријатнп, ми само о томе мислимо ; но исто тако, кад смо на пр. изгубили кога, ко нам је био врло мио, све нас подсећа на њега, и најмања ситница. Отуда и долази, да остављамо пријатељима нешто, по чему ће нас поменути; отуда им шаљемо поздравље, да знају да смо их се сетили, јер тиме им доказујемо, да су нам мили. У опште, дакле, представе, које имају внше везе са осећајним животом нашим, лакше се и репродукују, а нрема ономе, што вам, горе,изведох о односима између репродукције и асоцијација престава , лакше се и изазивају. Ова осећајна вредност појединих представа није, међутим, једино, што оиредељује репродуктивну способност њпхову. Могла је каква представа врло силно утицати на наше осећање, па да се, опет, место ње јави друга каква, слабија. али свежија од ње. Важне догађаје у животу дуже памтимо но мање важне, али временом ишчили успомена и на њих; они устуггају своје место другим, новијим и свежијим утисцима. Тако су и представе наше, као и оно што око нас бива, у непрестаном току. Једне одлазе, друге долазе. Највеће радости и најдубље жалости. све се то временом заборавља; све време изглади; у непрестаном току и мењању напгах осећаја њих нестаје, нови нас утисци освајају — то је закон неминовни, и као што се жи-