Отаџбина

О СРАЗМЕРНОМ ПРЕДСТАВНИШТВУ МАЊИНЕ

кандидат не може бити изабран. На пр. у једноме срезу има да се изаберу три посланика ; сваки бирач располаже са три гласа , које може дати једноме само кандидату, а остваљено му је на вољи да их расподели међу тројицом. Увек се претпоставља да свака трећина глаоова треба да добије једног представника. Замислимо да се једна трећина бирача сагласи у избору једнога кандидата на три. На први ноглед као да би се увек одржала та сразмерница , али често испадне противно. Немоћне мањине натчегаће пронадају удружујући се већинама. С друге стране добро дисциплиниоана мањина може да заузме место већине, добивши већи број представника но што треба. Компактније и сагласније мањине са мање од трећине бирача могу да се упореде са већином подељеном у два нианоа мишљења, у коме случају већина може остати без и једног представника. Тај систем промењује се у многим американским државницама. в ; Систем ограниченог или непотпуног гласања (ће гезШсДес! уо1;е). Бирач забележи на листи мањи број кандидата од броја посланика неког среза. Један се кандидат тако резервише мањнни. И по томе систему Фиксира се минимум гласова које кандидат треба да добије у најнеповољнијем случају. Тако ако треба изабрати три кандидата, бирач може забележити на листи само два. То је, као гито се види, једна врста овог првог система. Ретко се дешава да један кандидат припадне мањини; она треба да расиолаже нотпуно трећином бирача, да је добро организовања, па тек да успе. По овоме систему могу се десити крајности као и по нрвоме: или мањнна може остати апсолутно непредстављења, или јој се може дати ирилика да заузме место већнне. Последње се дешава кад већина није добро организоваиа, нити се у нанред сагласила о двојици кандидата , па узме још двојицу надајући се бољем усиеху. Тако се њезини гласови растуре на четири у место на два кандидата, док мањина за то време организованија и сагласнија може