Отаџбина

ДНЕВНА СВЕТЛОСТ XI УЧИОНИЦА

391

Али, као што Фукс леио прпмећује, не сме се одређивати светлост учионице просечно , но треба одредити осветљење за свако поједино место. У осталом довољно је одредитн каквоћу осветљења оних места, која су најудаљенија од прозора, те за то и најтамнија, па ако се покаже, да су та места довољно осветљена, онда је без сумње добро осветљена и це*а учионица. Па како се изналази да ли је неко ученичко место довољно осветљено или не ? До данас још није пронађена справа за тачно мерење светлости, прави фотометар , већ су све мере само приближне. До сада су удешена два Фотометра искључиво за одређивање осветљења ученичких места. Један је од Бертен-Сана (Аппа1 с1' ћу^. Т. У1Т. р. 46 е1; 127). Фукс је с тим апаратом чинио покушчје, по апарат се показао као недовољан. У најновије доба је Кон употребљавао Фотометар, који је удесио А. Вебер, и који је, како се вели (Оеићсће тесћ \Уосћеп8сћг. 1884 № 38) одговарао цељи при одрећивању осветљења ученичкпх места; но је штета само, што му је цена вр .10 велнка (300 марака) . те неће моћи да се заведе као обавезан део школског намештаја. 1 ) Овим би се Фотометром могло пепосредпо мерити осветљеље ученичких места, без сумње опет приближном мером. Но има и других начина, помоћу којих се може одредити, да ли је неко ученичко место довољно осветљено. Једна од тих метода одређује осветл,ење помоћу оштрине вида. Она потиче од Шнелен а, проФесора у Утрехту, у Холандији. Он је узео за основнцу при мерењу оштрине вида видни угао од 1 минута, и према томе удесио је слова и знаке, који се у напред одређеном удаљењу виде под углом од 1 минута. Ко их не види на том удаљен у јасно, тај има слабији вид : ко их види, тај оштрији. При тим испитивањима оштрине вида приметило се , да се често слова виде јасно, кад су добро осветљена, напротив кад нису добро осветљена, морају се ближе примаћи оку, те да се распознају. На тај начин се дошло на то, да се Шнеленова метода употреби п за одређивање јачине осветљења ученичких места Но ова је метода већ и с тога нетачна, што је оштрина вида у разних учечика различна, а још више с тога, што се , као што Фукс лепо прИмећује, њом не одређује осветљење места у клупи, на ком седи ученик, већ осветљење оног места на зиду, ,где еу обешене Шнеленове таблице. У последњим клупама није могуће метати те таблице на ђачка места, па се у назад измицати, те их посматрати. 2 ) т ) Фукс, стр. 40. 2 ) Шнеленоес таблице', назване (( оптотнпови м , које су у осталом за одређ.и вање онггрине вида врло подесне , изашле су код Петерса у Берлииу. Шнелен је