Отаџбина

392

дневнл светлост и учионица.

Много је удеенија метода од Лакера. И она је основана на истом начелу, на оштрини вида, али за њу нису нужне нарочите таблице. Треба дати ученику ствар гатампану впетитом« , или ако је могуће „нонпарелом«, који је још ситнији, и захтевати да чита на растојању од 50 цм. течно и без напрезања. Ако не иде, значи да место није довољно осветљено. Пли друкче: ако се ка 30 цм. може лако читати штамаа, где су кратка слоеа 0,5 мм. висока (нпр. Шнеленова таблица 0, 5 ), онда је довољно светлости. 1 ) Друга једна Француска метода још је практичнија, и за њу не треба никаквих особитих орестава. Она потиче од Жавала, а усвојила ју је и комисија, коју је 1881 била по овој ствари одредила француска влада. Та се метода састоји у овоме: Са сваког ученичког места , гледајуАи од аредње ивице стоне даске , треба да се види небо бар за 30 цм , рачунајући од горњег дела арозора , иа на ниже. Ово је Ферстер изразио геометриским језиком овако: Угао, који образују линије, повучене од горње ивице прозора и од оног нпжег дела његовог, докле допире небо, које се кроза њ види, до неке тачке на стоној дасци на учениковом месту, не оме бити мањи од 5 0 . 2 ) Фукс чини пажљивим , да овде треба још узети у обзир и одбијену светлост од дуварова и тавана, особито кад је таван обојен белом бојом. На тај начин ова се сразмера неба може негде и измрнити . Ми с наше стране пак додајемо још и то, да ова метода губи сваку важност на врло мутним данима и у сутону. У тим приликама је много боља метода Лакерова , која непосредно показује има ли за читање на дотичном месту довољно светлости или не. Но при свем том .Жавалова метода је за данас у опште најарџктичнија, и за то је свуда и усвојена. Друго опште правило о осветљењу учионица гласи: Светлост треба да долази у учионицу тако, да осветљава јасно рад и учила, а нити да баца одблесак у очи, нити оает да аада сенка на рад и учила. Да се ово постигне нужно је, да светлост долази или озго, или с леве стране. Ако светлост долази и с лева и с десна, онда треба да је јача светлост с лева. Не треба да свстлост долазн са страг, а никад не сме долазити спреда. употребио датинска слова и читаве реченице. Бурхарт, из Берлина, узео је тачке и удесио таблице по истом систему за оне народе, који не читају латинска слова. Он је ове своје таблице назвао : (( Јп1;егаа1лопа1е 8ећргођеп. у (Кон, стр. 24 и 25) т ) Фукс, стр. 38; Кон стр. 113. 2 ) Пфлигер, стр. 19. 2 ) Кон, стр. 120.