Отаџбина

књижевни преглед

415

кретања, које у опште није дуготрајно, а камо ли да може бити бескрајно. 2.) На страни 6. и 7. налази се: „Кретање је једнако,кад тело за једнако време прелази исто онолики пут, на нример за сваки минут пређе 10. мет. а Ова дефиниција једнаког кретања не ваља. Кад се нешто упоређује, оно мора увек с нечим да се упоређује. Ништа се не упоређује са самим собом, јер је све самом себи потпуно једнако. — Кад је у поменутој дефиницији речено Ћ исто онолики иут«, оида је требало рећи, и сз којим је аутом тај иут исто онолики ; иначе се не зна са чиме сравњује г. писац тај пут. Крегање је једнако, кад тело у једнаким делићима времена ирелази једнаке иутове, иа ма колико мали били ти делиКи времена. Као доказ нек послужи „МиИег— РоиШе1;'8 Већгћисћ с1ег Рћуз1к ип(1 Ме"1еого1о§1е, уоп Б г . 1>еор. Р(аипс11ег I. Вапс1, стр. 7В. 3.1 На страни 7. стоји: »Постојани ирираштај у брзини зове се убразање. Ово кретање бива под утицајем трајне силе." ДеФиниција ова је погрешна. Измена брзине у току једне секунде (јединице времена) зове се убрзање (акцелерација/ нејелнаког крет&ња. Према томе, да ли је ово убрзање иозитивно (прираштај) или негативно (смањивање, ретардација), кретање је убрзано или усиорено; ако ли је убрзање иостојано и.ш ироменљив о, кретање је једнако ироменљиво (једнако убрзано или једнако успорено), и.ш неједнако променљнво (неједнако убрзано и,ш неједнако усиорено) Сем тога са свим је неумесна. реченица : »Ово кретање бив а иод утицајем трајме силе а јер пре ове реченице није било говора о некоЈ врсти кретања, већ само о извесном појму код кретања о убрзању. За доказ, да је деФиниција убрзања неистинита, наводим ,СошрепсЦит с1ег РћуаОс уоп 1)г . АЛо1р/г \УШ1пег, I. Вапс1, Иејрг^ 1889" стр. 10., у првом делу теоријеке механике (од 1880. год). од гЉубомире КлериИа проФесора наше волике школе, стр. 5. 4.) На страни 19. при условима равнотеже колотурова наведено је ово : »На непокретном биће равнотежа као и код равнокраког озиба. На покретном пак два пута је снага мања од терета, или снага стоји према терету као 1:2«. Наведени услов (погодба) равнотеже не вреди увек; вреди само, кад су ужета паралелна. Нису ли ужета паралелна, онда се сила не одиоси ка терету као 1:2, веК као иолуиречник колотура ирема