Отаџбина

432

КЊПЖЕВШ1 ПРЕГЛЕД

Што рекох потврђују: Ас1. \Уп11пег, Ехрептеп1:а1рћ}8)к, I. Вс1. МпИег етр. 89.; Ми11егг-Роип1е1'в РћувЈк, I Вс1,, стр. 224. 35. 11а отрани 18. стоји: „Међутим што је ослонац б.шжи тежшнту, то су теразије осетљпвије. А осетљнвије су и онда, кад су краци дужи и лакши.« Уз наведене услове осетљивости теразија треба да је стављен и овај: осетљивост теразија тим је већа, што је мање трење оштрица ари клаИењу иризама. — Ваљало је п напоменути, како се тај услов иостизава. Упор.: Р. Ке18, ВећЉисћ (Јег РћузЈк, 1885.. стр. 128., Мп11ог-Роиит , б РћузЈк, I Вс1., стр. 221. (НАСГАВПКЕ СЕ). Д^ДЕКСА ^ОВАКОВИЋ.

Срнска краљевска академија. Јлас 1 . Стојан иовдковнћ: Пронијари и баштиници (спахије и читлуксахибије). Прилог к историји неионретне имовине у Србији XIII— XIX века , једна глава из пространијег дела: „Народ и земља у старој српској држави 6 — Веоград. У 1 .раљ. срнској држ. штампарији 1887. в. 8°. 102. Ко је тај, ко би се усудио да пориче, да ми не живимо упоредо, да ми не корачамо стопу по стопу заједно с целом образованом Европом? Истина, ми смо овим путем доста доцно пошли, — но ми сад њиме тим брже пдемо. Ано се који пут у брзини и спотакнемо, ако паднемо и убијемо се, а ми се одмах тешимо, како друкчије не може ни бити. Докле дете станс чврсто ного.м на земљу , треба много пута да је ошша — носом. Видите, како смо ми оштроумни. Треба ли нам оправдања ма за какву погрешку у жнвоту ? — избићемо је из дрвета, из камена, али она мора бити ту. Ј овом свом јурењу и нагљењу ми често изгледамо као прави најглавнији дивљаци из најудаљенијнх афричких шума. Као ови дпвљаци, мн примајући установе образоване Европе гледамо више на његову спољашност но на суштину. Да оставимо на страну друге ствари, наше мишљење се утврђује и на највишим установама нашим Мп смо најпре, да се не удаљујемо од главне ствари, имали »Друштво српске словесности«. Није прошло дуго, овај назив нам је изгледао сувише старипски и ми смо га преобратили у »Српско учено друштво«. Јест, али у Еврогш је и израз „ученог друштва« изишао из моде, на га је и код нас требало заменити новим, 11 тако је постала „српска краљевска академија«. По „српска краљевска академија« хоће да буде нешто баш са свим пово. II она се труди да то доиста буде. Она се друкчије носи, друкчије се здрави и отпоздравља но њен претходник »српско учено