Отаџбина

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

433

друштво." А то тако мора и троба да буде, јер кад би у њој све ишло по старом, онако, како је то било у „српском ученом друштву 0 онда не би било унрока њеном рађању на свзт. Читалац ће с правом претпоставитп, а можда и тренутно и тврдитн, да та разлика постоји па сваки начин у каквоћи самих радова, којо је давало »српско уч. друштво'- п које даје академија. Читалац има право да тако мислиПо колико смо ми до сад имали у рукама издања академинијих, ми те разлике нисмо опазили. Да се тачније изразимо: ми нисмо опазили онакве разлике какву смо очекивали и каква би по самој природи ствари требала да је. А такву разлику, да су ра тви академијипи лошији од радова »срп. ученог друштва,« сигурније нико није ни очекивао. Али кад с.е изузму радови. који се у академији из ученог друштва повторавају, као што се повторава.ју по неки пут предмети пз првог у другом разреду, онда се носигурно може тврдити, да до сад објављенн радови академије — с врло малим изузетком — ни за длаку не превазилазе по вредности и научној обради својој радове, штампане у последњим књигамл »Гласника.® Али не само то. Но ми тврдимо, да их има, који су много логаији од радова ученог друштва, и који би у његовом органу, тешко нашли места. Ми нећсмо овде да се уп^штамо у даљи, ма и мимогредан говор о појединим објављеним радовима академијиним. Отручна критика ће донети о сваком од њих посебице суд. „Отаџбина 11 ће водити о њима рачуна из два разлога: прво, што је као књижевнк часопис позвана, да то чини, а друго и нарочито с тога, што ће тим путем упознавати своје читаоце увек с најважнијим и најновим питањнма, којима ће се наука у даном тренутку бавити. У том погледу она ће се сматрати срећном, ако може бити корисгшм посредником између својих читалаца и највише научне установе у Орбији. Ми почињемо у пме Бога — и ако мало доцкан - с првим академијиним радом Академска настуиница има врло велики и тежак задатак. И ако је њен писац обично већ раније познат по својим радовима, ипак она треба да буде управо карактерна црта, треба да буде оличена суштина науке. чији је преставник дотични академик. Но главни узрок тежини тога задатка пе лежи само у томе. По себи је природно, да ће се академик својом наступницом јавити у оној науци којом се бавио највише и која му је најмилија. Тежина лежп у избору предмета у кругу саме своје науке, а нарочито у његовој обради. Академска наступница не сме бити сувише дуга, не сме улазити у поједнности од споредне важности. Она треба да буде написана језгровито и лепим стилом, да и не помињемо граматику. Но ма како издвојено пнтање разрађивала, она треба да да — бар у скици критичко-философски поглед на целу грану науке, којој је пред-