Отаџбина

4 38

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

тискога права, треба бити начисто најпре с неким претходннм питањнма. Треба знаги, какви су били услови, под којима су Срби ове крајеве заузели. Да ли су они у прво време, и ако: колико били потчињени непосредно византиским административним властима и нарочито судовима? Колико је такво стање трајало? Ово последње је нужпо сазнати с тога, што је за примање друштвених установа потребно често врло много времена. Од врло великог значаја је најпосле дознати, да ли се слична установа налази код ког другог славенског племена, које би било дал>е од утицаја римскога и византискога права. Рећи ће се, да смо ми сву нашу просвету, нарочито у доба Немањића, црпли из византиских кладенаца. Наши најнросвећенији представници средњега века св. Оава и Душан византиски су ученици. Лепо, али ми знамо, да је народ живео, развијао се и напредовао и пре њих ; а сигурио пре њих морале су већ ухватити корена друштвено-политичке установе, као што су нронија и баштина. Са свим је друга ствар с Турцима, народом завојевачким, који се задовоља с постојећим стањем, нарочито кад оно иде на очување и одржање самих завојеваних покрајина, и који нити има кад, нити можда уме да створи боље стање. Г. Новаковић је узео да нроучи најтежи део из наше кул турне повеснице. А што је посао тежи, тим ће наше признање и наша благодарност бити већа. Далеко је од нас помпсао, да се великом научару у његовом раду истичемо за учитеља. Ми смо само хтели, да нашом примедбом обратимо пажњу г. писцу на једну околност, која се код нас готово у опште занемарује. Ми чинимо своју дужност, а против тога сигурно неће нико ништа имати Др. Ј\ЧжхЛ Ј 3 . ^Зеснић.

ио]>сеуЈс 8р1гИоп; 8ег1>јеп иш1 <Не 8е-ђеп. Ег»1;ег Бап<1: (1а8 БапЛ. МИ 12 Та1Мп, 2 ОорреЊШегп, 35 НокшћпШеп т Тех!; ипс1 егаег Каг(е Еејргј^, Уег1а§ \'оп В. ЕНзсћег 1888, 4°.VIII. 492. Кад је први пут пројурио кроз Србију железнички влак у нади, да веже Европу с Азијом, Запад с истоком, светлост, просвету и културу с мраком, чамотињом и трулежом; кад је већ било јасно да наша отаџбина треба да буде посреднпца између та два међу собом тако разлика света; кад је сваки патриота, сваки Србин помишљао, како и на који начин треба да се поступа, па да Србија не врши на томе путу само посредан, тако рећи измећарски посао, већ да се и гама и то што је могуће више користи благодатима данашњих саобраћајних срестава, онда је сваки онај, који иоле