Отаџбина

440

књижевнп прег.1ед

ередне важности за српске читаоце, па да се увиди правилпост иашег тврђења. Овамо му долазе »ОћегаШашеп ипс1 зете ћЛ^а« (^ејрг^ 1881). — Поједини одломци овог дела излазнли су на српском језику у старој «Самоуправи«) „ВеЉ-а^е гиг пеиегеп Кпе°-з<ге8сћ1сћ(;е с!ег Ва1капћа1ћ тзе1 ;( ([.ејр21§ 1887) »Моп1;епе^го ипс! сће Моп^епе^ппег (1-.е1р21§ 1877 у исто време на француском језику у Паризу) »Оег Тигко-топ^епе§Г1П18сће К1Је§- 1876 —1878" (\У;еп 1877 — 78) ,Л)1е Тигкеп ипс1 1ћ V РгеипЈе ипс1 сИе Игбасћеп с1ег 8егћо-ћи1§аг18с;ћеи Егћећип§ а ^Ушп 1 878), а наши читаоци сигурно нису заборавили на његово пзврсно дело „Ви1§апеп ипс1 Ов^гитеНеп« (Еејрг'« 1 885), које је у чланцима „Сливница" нашег поштованог г. власника тако често цитирано, и пз кога су наши политички листови донелн у преводу поједине одломке. Овом приликом г. писац је поставио. себи за задаћу, да израдп „строго научно," мопументално изведено дело о Србији, од кога јс ово за сад само први део, који се као што се из наслова види бавп земљом. Други ће део говорптп о народу, карактеру му нарави н обичајима, песмама, оделу и т. д. а трећи ће се бавити историјом, тако да ће читалац у све три књиге имати целокупну слику Србије и српског народа. Прва књига је изишла још почетком прошле године. Знајући како у Немачкој код оваквих дела свеске у скоро излазе једна за другом, ми смо чекалн на изалазак II. и III. књнге, па да онда проговоримо коју о целом делу. Али по извештајима из Лајпцига изгледа, да следеће свеске неће у скоро изићи, с тога ми узесмо да за сад неколико речп проговимо о овој ирвој књизи. Ми то комотно можемо чинити већ и с тога, што она за себе чинп целину, тако да се независно од следећих књига може говорити како о њеним добрим тако и хрђавим странама, у колико се једне или друге у њој појаве. * * * Првих седам глава дела земљописне напомене; у Београду, на српском Дунаву; у срцу Србије; излети у западну Србију; излети у псточну Србију и нова Србија) баве се опнсом земљншта и знамеиитости (стр. 1 —99.) Известан део је писац сам пропутово у разним приликама. На другим се опет местима при опису служи Каницовим д. лом о Србији. Глава осма се бави земљорадњом .100 —121.) дсвета изучавањем животињског света и сточарства [122 128). У следећим главама (којих има свега двадесет и пет) следују : трговпна : (129—152), индустрија 153 — 1 /2), саобраћајна средства (174—197), јавне грађевине 198—202), рударство (282 — 220), финасиско стање (221—260!, црквени послови [262—276), просвета