Отаџбина

КЊИЖЕВНП ПРЕГ.ШД

441

(277—305), просветни заводн (ЗОб—332), правда (334—359), војска (360—408), чување и неговање здравља (409—423,, влада и управа (424—441, хералдика, одличија, народна химна (444 —454), и полнтичке личности (455 — 470 . На крају је један додатак (471 — 4901 у коме су допуне и исправке, већпном статистичке природе. У ову књнгу треоале су још да уђу главе о археологији и опису становнпштва, али су због нагомиланог материјала морале остати за II. књигу. — Ми смо овде дали број страна сваке главе нарочито с тога, да се бар приближно види, колику је пажњу г. писац поклонпо (сразмерној иојединим питањима. Како код нас статистика стоји још тако рећи у повоју сво1 а развитка, а још мало се полажу јавни рачуни по иојединим гранама друштвене управе, то јс појединцу врло тешко, а често готово сасма немогуће, да дође до потребног му материјала за проучавање. Зна се, на какве је тешкоће сам г. Карип наилазио при изради свога дела. Г. писац се у том погледу налазао у много тежнм и незгодннјнм приликама већ и с тога, што он станује на страни, те му је тако врло тешко, баш кад на извссно време и у Србију до1>е, да критички сабере потребан му материјал. С тога се он обратпо за њ надлежним министрима, и они су му по свима струкама дали, тако да цела грађа носи мање-више званични, те према тсме и позитивни.и карактер. Од наших књижевника и стручњака г. иисцу су давали у главноме грађу ирема својим струкама. г. г. др. Владан Ђорђевић, Јоваи Ристић, М, Валтровић, М. Т>. Милићсвић, Богол>уб Јовановић и т. д. У колико овакав начин нзраде може имати својих хрђавих страна, што се тако пишчев рад своди на просто уређење материјала, те научна критика много губи, у толико је код нашег стања ствари овај начин, као више мање нуждан. оправдан. Ако је делу стављен задатак, да упозна страни свет. нарочпто оне, који разумеју немачки, с постојећим стањем у Србији, оида је оно —бар по својој обради—тај задатак у главноме постигло. С гледишта строге науке могло би се на више места штошта приметити, но ми то за сад овде остављамо ча страну, јер од оваквог дела—бар прве му књиге —и не захтевамо строгу науку. У питањима, у којима је г. писац сигуран, наилазимо на његову критику, увек лепу и племениту. За пример ћемо навести. шта он вели о нашем позоришту, односно представљању у њему. С преФињеним укусом у погледу глумачке вештине он се ни мало ласкаво не изржава о игри наших глумаца, кудећи нарочнто њнхово неразумевање страних, класичних комада. Пошто је гледао два комада из нашег народног живота. он наставља: „Псти глумци