Отаџбина

412

КЊПЖЕВИИ ПРЕГЛЕД

који су једног Шилера (у „хајдуцима") онако страшно накарадили, изненадили су ме у овим комадима својом изврсном игром. Но овде су оии билп на сопственом пољу. Слике из српског народног живота извођене су изврсно, говор је био одличан а ни режији се нј може ништа замерити Странцу, који бн се у Београду задржао преиоручујемо, да не пропусти да отиде у позориште, кад се у њему буду давали комади из народног живота". (Стр. 3261.—Чини нам се, да г. писац мало познаје наш друштвени живот, кад недостатак у оперским представама оојашњује неразвијеношћу музичког укуса или неразумевањем страних музика у Срба. Наше позориигге поред све разноврсности свог репертуара једва животари и с оволиким бројем особља и с оволиким издатцима. Шта ли би било, кад би морало издржаватн и већи оркестар и већи број певача, мо!|у којима бн боље требало добро наградити. Да у српском народу има довољно диспозиције за музику у опште, сведочп нам најбол е то, што се скоро свуда по Србији, где има ма п један музички образован чиновник, учитељ или трговац, образују певачка друштва, у цељи да гаје песму. Израда целог дела је изврсна, штампа и артија најбоље каквоће, а што делу особито подиже важност, то су лепо израђене слике, од којих помињемо: краљевску породицу, нови двор, брзац код Тахталијс, Доњп Милановац, Ужице пре разорења, Ниш и т. д.,^као и све слике из Београда и Ниша. Последња глава се бави, као што је већ пре напоменуто „иолитичким личностима''. Овде г. писац износи у кратким потезима карактеристику г. г. Милана Богићсвића. Драгутина Франасовића, Гарашанина, Н. Христића, .Б. Каљевића, Рад. Милојковића, Пироћапца и Ристића. Петорице од њих ликови налазе се такоћер у књизи. У овом избору не изгледа да је било особитог каквог система, иначе се не може објаснити, да су овде узети; г. г. Богићевић, Франасовић и Каљевић, а да се пи у колико не помињу г. г. Јеврем Грујић, Стојан Новаковић и Мијатовић, да не спомињемо представнике радикалие странке, од којих као што се види, ни један није споменут.' Г. писац увиђ:: и сам свој недостатак. што се последњих тиче, што ова странка до тренутка у ком је он ову главу писао, није имала државно крмило у својим рукама,. те се према томе дотле ништа позитивнога о њиним вођама није могло говорити. Тај ће се недостатак јјпопунити и поправпти у III. књизи, која ће се бавити историојм, те ће тако [имати да говори и о развитку и упливу појединих ппртија и њихових вођа. * * * Из дела г. Гопчевићевог — као и из г. Карићевог — виде ее. грдне мане и недостатци по свима гранама нашег јавног живота.