Отаџбина

књижевнн преглед

443

Но г. писац није хтоо свуда да показује прстом на њих, тако да је остављено извежбаном оку читаочевом, а,а их само нађе. Не хотећи да улазимо у појединости, ми би се овде зауставили, препоручив свакоме, ко располаже мало повећом сумицом, да набаве ово дело, које ће му с правом служити за украс библиотеке. (Кшига стаје на 30 динара, а може се набавити преко књижаре. А. Пурића у Београду, а сигурно и преко других књажара у Србији), Но нека нам се дозволи, да напоменемо још нешто, што и ако нема непосредне везе с овом 1-ом књигом, доћи >:е на дневни ред у II. и Ш-ој. Г. писац пише своје дело за најширп читалачки круг. Нема сумње, да ће очо постати неопходном ручном књигом за све оне који у образованој Европи хтедну тражити обавештења о Србијп н српском народу. А није нужно ни напомињатн, да ће обавештења црпљена из тога дела, бити од великог уплива на оне, који ће у будуће говорити и писати о нама. Поред тога, што би управо било бесмислица говорити о историји и особпнама једног народа, ограничив се само на један део аегов, ми би желели да баш г. Гопчевић у идућим књигама својим рашири круг свог посматрања свуда где то буде потребно, те да говори о целом српском народу, а не само о »Србијанцима". А и како ће се се моћи друкче радити кад дође на ред књижевност, умотворине, предања и т. д. Па шта тек да рекнемо о тежњама ? Или, како ће се говорити о народносном гштању, ако се српски народ у следећим књигама г. Гопчевића притесни између Дрмне и Тимока, и између Гољака? Можда су ове наше напомене излишне, јер је г. иисац и велики књижевнпк и добар Србин, те је све ово узео п сам у план свога дела. Па ипак нама се чини да нису бар неумссне, јер смо ми приметили исти недостатак и код г. Карићеве »Србије 11 , а ни ње.му сигурно неће нико одрицати ни патриотизам ни добру вољу. А нама је много стало до тога, да р. Гопчевић у овему делу обухвати цео српски народ. За I. књигу његова дела благодарна ће му бити званична Србија са својим поданицима; другом п трећом он може — ако само усхте — стећи благодарност целог Српства. Др. ЈАтлхЛ. јЗесовић.

Налатнпкп законодателвнои д1лгелбностп Душана цара Сербом. и ГрекоиБ. ИзслЂдовате Тимофел Флоринскаго. Шев& 1888 8° XII , 4 32, 225, ХХХШ. Још и од пре се у руској књижевности појављпвало с времена на време по какво веће или мање де.ш које расправља питања из