Отаџбина

444

књнжевни прег.1ед

политичке или литерарне историје, ређе ш јеаика нашег, али у последње време то је учестало, и ми се томе од срца радујемо, и благодаримо овим радницима што код својих земљака све више шире и онако веомн скромно знање о нама. На жалост у већнни ових радова или пма мало оригиналности или много тенденције, а и једно и друго тако им шкоди да и поред свега велпког уложеног труда за нас имају подређену вредност. Ко прочита н. пр. ШаФарикове 8егђ. Пезекбгпег, впдеће колико има оргиналности у Мајковљевој историји српског језика, а како је Н. Попов нисао нашу новпју историју свима нам је добро познато. Марљпво израђеии биограФски и библиограбскп део у монограФији Г1. Кулаковског о Вуку Караџнћу покварен је са свим оним неумесним нападањем на правопис и реФорму Вукову. Шта вреди Лавровљева расправа о Његушу лако је пресудити кад се упореди са Вуловићевом студиом у »Годишњици« о томе песнику. Славенофплска идеа о неком „греко-славјанском миру" навела је н гшсца ове књиге да у једној ранијој расправи нанада Душанову политику онде, где је она са свим умесна била. Частан узузетак чини изврсна расправа о Душановом законику, и нама мора бити веома жао што учени писац нпје продужио онако успешно започети посао. Већ је 16 годнна прошло а друге свеске још нема. Што се критика не може свакад повољно одазватн овим радовима, узрок је н у томе, што су ово махом првенчад писцпма, њнхове магистарске и докторске расправе. Предмете бирају удаљеније и ш мање познате у Русији, да на њима опробају своју снагу, јер нначе не можемо себи да објаснимо како да се лаћају туђега, као да је код њих све обра^ено и рашчишћено, да се нема више о чему писати. Да је заиста тако, види се и по томе, што су писци после тнх ирвпх покушаја дигли руке од нас и обрнули се к свом. Али т. Флорински је изузетак од тога. Изгледа као да се он специално посветпо изучавању прошлости југословенске. После првог његовог рада »Јужније Славјане н Византија«, или боље рећи »Цар Душан" пзишао је и други, трећи па ево и четвртог и у њему обећање да ће изићи још неколика. Ми се радујемо овој нојави као јединственој у руској литератури, и, судећи по овом раду, писац не пде стопама' својпх иретходнпка, које је у осталом далеко за собом оставио. Грађу коју је писац имао под рукама са свим природпо је разделио на: 1) хрнсовуље, *2) законик Душапов, и 3) српска компилацпја византнских закона. У прилознма је издан: 1. Душанов законик из три руколиса: први и други Григоровићев и раванички. 2. Законик цара Јустини-