Отаџбина

448

КЊИЖЕВНИ ОРЕГЛЕД

пет рукониса дати један свод. Пре тога веома би нужно оило да се у целини издаду и раковачки и бистрички текст. Нисац је изнео овде још и једну новину. Он тврди да закон није издан на два већ само на једном сабору 1 349 године. Другог сабора, вели, није ни било, али допушта да судоцније додавани који су као царске наредбе имали силу закона и царски логотети донисивали су их уз први кодекс. Докази којима он то тврди и ако су поколебали нрво мишљење, нису га са свим оборили. Трећим и најважнијим одељком писац је тако рећи први ударно будаком у чисту ледину, и све што је овде изнео ново је. Шеља његова да законодавне споменике приреди за подробније изучавање овде му је најбоље пошла за руком. По што је у кратко проговорио о грчком оригиналу и српском преводу Синтагме Властареве, прешао је одмах на извод из ње, и упоредио тачку по тачку са оригиналом. Речултат истраживања свео је у 15 тачака од којих бележимо овде као најглавније: одбирање материјала из читаве Синтагме није случајан, него је рађено по извесном плану; у срнску компилацију унесени су у главном грађански закони; један закон » о покладу" не налази се у оргиналу, дакле је српског порекла; текст грађанског законика је врло често измењен или скраћен, или рашнрен или преиначен, и то све није слЈчајно него са извесним планом. Из свега тога излази да је српска скраћена Синтагма у великој мери самостална прерада грчке, и цељ је тога рада била да Функционшпе као сриски за.коник. До истих резултата дошао је и код Јустинијановог законика. Јога у предговору писац вели „законодавна ра'.ња Дугпанова није се ограничила како се обично мисли само издањем тако званог законика и хрисовуља, него се она састоји у нечему крупнијем и важнијем — у издању целог кодекса српских закона, у коме је прави Душанов законик само један мали одељак, а главна му ,је основа зборници византијских закона: скраћена Синтагма М. Властара и »закон цара Јустинијана". И ове речи нису никаква претпоставка но резултат савесног испитивања споменика. Тиме је писац врло згодно објаснио и ову непотпуност и несистематичност у Душановом законику која је толико посла зад«вала свима испитачима и ни један је није могао решити. Писац нам је обећао скоро дати критичко издање Душанова законика, али би ми ради били да се ту прештампа и ова скраћена Синтагма и »Јустинијанов закон", Тако би имали у једно скупљене све законе Душанове. Издањем читаве Синтагме бави се сад г. Ст. Новаковић. Кад би којом срећом он узео на себе и издање крмчије Савине, а какав нравник кад би покупио и нздао из свих хрисовуља законодавне одредбе — онда би имали издано целокупно законодав-