Отаџбина

књижевш1 прег.1ед

447

анализи подвргнути сви рукописи и резултатат испитивања је овај: Деоба ШаФарикова (коју су примили сви остали научници) на краћу и пунију редакцију, нетачна је, него се свн рукописи распадају на осам типова или редакција. Првих шест типова престављају ових шест рукописа: први Григоровићев, призренски, други Григоровићев, бистрички, раванички и раковачки; седму редакцију престављају рукописи ходошки и шишатовачки, а осму софиски , текелин, београдски, карловачки и (по свој придици) далматински. Првих гпест типова престављају стару редакцију; седма група је врло непотпула а у осму су унесени из византиских закона. За првих шест рукописа писац вели да се се не могу саставитн у једну или вшне група. Сваки пма своје особине н оштро се разликју један од другога и по саставу и по распореду % 11 н>иховој редакцији. Кад се сетимо да нема нигде два стара рукописа па макар то било и св. писмо, да се потпуно слажу један с другим, онда не треба ни овде да нас зачуде разлике у тексту, у толико мање, што они нису потекли из једног оригиналног тс-кста него из шест других рукописа који су можда синови унуци или праунуци оригинала. Па како битних разлика у тексту готово и нема (оно што писац вели да у првом Григоровићезом рукопису нма »несходних« граматичких облика, непостоји: свн су облицн »сходни«), не би ли се онда сви ови рук. — сем раваиичког — могли скупити у једну редакцију? Не треба да нас буни ни то што појединих Ц нигди нема или што Ц, не теку једним редом него су испремештани. Нама се чини да се то објашњава просто тиме што су поједини писци поједине Ц, случајно испусти.ш па то или нису опазили, и онда се та Ј I У доцнијпм преписима не може ни јавитн, или су, дописавшп до краја странице листа или кватерниона, ту погрешку опазили п испуштене Ц одмах ту дометали, и ако им није место. Кад се н. пр. упореди призренскн и други Грнгорски рук. одмах пада у очи да је у овом последњем одржан прави ред % и да би % у призр. рукопису требали овако да теку : .... 16, 33. 34, 35, 1 7, 18, 19, 27. 20 — 28, 31, 32, 29, 64, 30, 36, 37, 55, 60, 61, 64, 77, 91, 103, 104 86, 94, 96 и т. д. И Ц 60 н б^ приз. рук, за које писац вели да их нема у првом Григор. рук. не налазе се у другом Григор. на опом месту ча ком у призрен. него после Ц 38 и 56. где им је природније место, па су ту можда билн н у првом Григор. а ти су листови изгубљени. Раванички рук. не спадч у ову групу рукописа. Писац нам је обећао да ће у скоро издати критичко издање законика, и — имајући у рукама скоро све познате рукописе моћн ће видети у колико ове иретпоставке вреде и могу ли ових