Отаџбина

446 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД ■л Обрада првог дела, хрисовуља, не одговара цељи коју је писац себи иоставио : „да словенским историцима и правницима припремп ове споменике ради подробнијег и.зучавања«. Тачно издана хрисовуља већ је тим самим подготовљена за подробније изучавање. Ко год их буде проучавао неће се задовољити овим изводом, него ће их потражити у целини. Све што је гшсац овде могао учннити то .је да из свију хисовуља нзвуче правничке одредбе, класиФицира н и пореди са одредбама у хрисов. ранијих владалаца. Тада би се заиста олакшао посао једном правпику, тада би се видело шта је у те хрисовуљске одредбе Душан као ново увео, шта ли је само потврдио. Изучавање хрисовуља не може се никако почињати из средине већ с краја, јер су оне све у тесној вези међу собом и чине једну целину. На повише места изводи таке закључке о којима се не би могли сложити. Да поменемо само једно. Уступајући Дубровчанима Стон и Рт, Душан наређује да они не смеју примити к себи ни једног његовог човека сем оних који су се ту затекли. Ту писац вели : »из тога се види, да је у српскоЈ, држави већ у самом почетку владо Душанове било доста незадовољних људи којн су се селили у Дубровник« (стр. 155). Није овде говор о слободним људима, него о нима, што су били на баштинама, и често с њих бежали, а тога ј ■ сигурно било и пре Душанове владе. Овде је, по нашем мишље:: у изречена она иста одредба која је доцниЈе ушла и у законик, §§21, 115, 141 Призрен, рук. И ако је то тако, онда не постоји ни оно што се вели на стр. 20: «до издања законика сељаци што живе на туђим земљама имали су права да оду куд хоће т. ј. да промене баштину. Законак им је то право уништио.« Из неких као да садржина није потпупо исцрпљена (бр. 1 п 7 стр. 35 и 38) и међу њима нисам приметио ону што се налази у Севастијановој колекцији бр. 15 (и Флорински »Атонскн акти« стр. 27). а и она је Душанова. У опште код тих Севастијаиових хрисовуља ми смо били срећнији у читању, али о томе ће бити реч у »Споменику« академијском кад се буду издавале. Само ћу напоменути да је код хрисовуље број 5 (стр. 37) последња цифра заиста а а не в као што је и Викторов (огшс рукоп. Севастијана ст. 111) приметпо, али ни један нн другп не веле да је датум доцније преписан, што се и по писму и по језику јасно видн (...создани... мца ма ...) У другом се делу гов^ри о Душановом законику по ссдамнаесч рукогшса од којих је већину (11) писац имао у рукама ') Ту су тачној г ) Говорећи о будванском рукопису вели по Богишпћу да се се налазп у «в4коего г. Стјепана Лвбпшп". За једнога професора словенскпх лптература, која се још нарочито бави југословенима, Ст. .Бубпша не треба да буде «неко ,Ј .