Отаџбина

11030ришни преглед

сиротица без родитеља и без пребијене паре. Овако рђав положај могао би је нагонити, да буде практичнија у избору свога будућег мужа , и да попусти мало од својих жеља за господским животом. Али како изгледа њој нпје до тога мњјГО стало : воли неког ислуженог кадета, који сад није ни у каквој служби али уме лепо играти и лепо удварати се. Тај кадет , опет с чудноватим нменом — зове се Мата Горњак — дакле тај кадет Горњак није ништа свршио, па би поред Белане хтео добити још и какву лепу службицу, а Нена би му службицу нашла шале ради , јер ког је она хтела сместити, тог је сместила. Враг је само то, што Нена неће Горњака „голаћа који нема ни себе сучим да храни 8 , а други који опет осим Горњака неће Белану. Неће ! А зар Нена, којој досад још нико ништа ни.је одрекао, пита хоће ли или неће ? Она хоће — па доста. Позовне просто себи неког Срећка Младића, младог трговца из имућне куће и наведе га да јој каже како он поштује њену нећаку, а што је био према њој неудворан, кад је тога дана седео при ручку до ње, то је отуда, што не уме забављати даме удварањем. Нена одмах зовне из побочне собе Белану и објави јој пред Орећком — да је ои љуби п ?а жену проси. Срећко је већ био начуо, да је Нени у оваким приликама , свако средство добро , али иошто се сад тиче његове коже . извлачи се како може у чуду и забуни : има својих назора , не би хтео тако нагло , прво би да се разговори са оцем својим. Нена не слуша ни његове изговоре, ни Беланино устезање, већ их гура једно другоме. Најзад се Срећко у невољи резингира. И да му се није нашао много енергичнији , досетљивији и хитрији пријатељ Вранко Зубић (Овако се још нико није звао. Кад се копира живот ја не знам, што се неби узела имена из живота?), и то је оиај несуђеник Јелкин, да помоћу већ десператног Горњака удеси целу ствар како треба, један несрећан брак био би више на овом свету... Обо је садржај Несуђених у колико сам га могао извући из читавог потопа моралних сентенција. Јер готово свако лице, чак и Лака гајдаш, ништа друго не ради, до само се јада на рђаве нрави својих сувременика и сувременица. Апстрахујући од стрела управљених на главну мету, порок оличен у особи Нениној, цела је комедија пуна час ламентација о традиционалном обичају српском: увек Фразе никад солидни рад, о рђавом васпитању српских девојака (г. списатељ доказује на једном месту с Јелкиним писмом у руци, да оне пишу правописом , против којег се још Вук Караџић борио), час алузија на зло стање у Босни , на ову или ону махну. И све ово није ништа ново него је страшно досадно а било би отрцано и отунгно и да није набацано на једно место, и да није мет -