Отаџбина

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

459

важан део комплекса оних оообина, које скупа чине песника. А::о песник нема укуса, онда он није песнпк него — Емил Зола. Прича се, како један талијански сликар умпрући није хтео пољубити обичан крст, ружно израђен већ је тражпо други, лепгаи. Тај је имао укуса. У другом акту Белана велп : »Мало је жена подобних љојзи«; „мучаћу као риба.« А ко још овако говори ? То су сриеки лнтера■гори измислили, да се не смеју уиотребити свакидашње речи ни обични облици граматички и синтактички, јер онда где би био њихов књижевни језик. А међу тим само је један књижевни језик : Фамилијаран, гибак језик паметног човека, који подједнако зна избећи и све што је тривијално и све што је високоучено. Одавна сам приметио, како се у београдском позоришту деле врло често улоге рђаво. Ево и у Несуђенима дата Је Непа Г-ђи Гргуровој а кад дају н. пр. Мапге сЈе [огдев, маркизу добије Г-ђа Јовановићка А не би бога ми била никаква велпка оштроумност увидети да треба обрнуто подслити. Истина да у таком случају не бп имао ко играти маркизину ћерку Клару, алп ја п хоћу да нагласим, да у београдском иозоришту данас нема глумице за а р!о! јеипе ргетшге, ма да се не може наћп под небом драме без те партије. Овај не м остатак, разуме се, да се не би осећао , кад би се репертоар искључиво редиговао из српских комада , јер су све ланашњо наше јунакиње са свим на свом месту у драмама: г.г. Мил. Цветића и Драг. Илпћа. Али та оскудица чини илузорним сваки други репертоар. коме би се морала датп супрематија у иркос шовенистпчкнх тенденција и да нису српски комади савршено лишени свега што би их поле могло препоручити. Једина глумица, којој би још по најмање недостојало, па да јој се потпуно призна право на ^акве партије бпла би, како се мени чини, Г-ђа Павловићка. Њој се данас дају егшзодне улоге, али у ње пма укуса, разборитости и воље, што је главно. Да је место слободе и отворености у понашању и манирима дошла образованост, у госпођи би београдско позориште за кратко време имало глумицу као Г-ђа Отроци а ми, у Веограду, један разлог мање да завидимо Загрепчанима на њиховом заиета изврсном позоришту. Ово сам рекао узгред, а враћајућп се на преставу Несуђених никога нећу помињати до Г-ђу Радуловићку. Мени је жао, што јој приликом њеног двадесет петогодишњег јубилеума, не могу ничпм други.и изразити евоје прнзнање, до овим кратким редовима. А она је заслужила признање не само за то, што јој се оно није нзобллно указивало никад, него п с тога што ја збиља не знам другу глумицу или глумца овде, који би се изједначити могли с њом у савршено натуралистичкој игри. Да.јте јо.ј коју било улогу , она ће