Отаџбина

политички цреглед

461

и индустрију. Та колонијална политика, која је дуго време сматрана као једно сретно средство да се одклоне европски судари, дајући народима широко поље за њихову активност, постала је у наше доба, у сљед многобројних колонија и малог простора који још остаје слободан, један нов изчор међународних сукоба;. . . доводећи интересе појединих народа у непосредни додир а по том и у сукоб, веома је могуће да ћемо узрок каквом јевропском рату морати тражити на индијском висоравну, у нилској долинн илп у каквим другим чрекоморским земљама. Запетост одношаја између Енглеске и Француске за ово некелико година долази од противности њихових интереса у Египту; а 1885 године Европа у мало није присуствовала Једном великом рату због Афганистанске границе. Зато нека нам наши читаоци не замере, ако се од времена на време и на њима зауставимо. Нова 1 889 година почиње у веома повољним приликама за одржање мира. Ово је у толико карактеристичније што последње две године отпочеше у веома критичким приликама. 1887. распуштање немачког рајхсрата поводом одбацивања војног закона и увећавања војног буџета, и нови избори за исти, изазвали су жестоку препирку у европској штампи и рат је изгледао на прагу. Прошле 1888 године иста је се ствар десила само на другом месту. Овога пута требало је морално присилити аустријске делегације да нозе кредите одобре и немачка и аустријска штампа нредузеше жестоке нападе противу Русије и њених ратоборних намера. Ј осталом и у то доба опасност за јевропски мир није била толико велика као што би то по новинарским препиркама изгледало. Кнез Визмарк одавна употребљава то средство да ишчупа нових кредита од свога Рајхстага који није ни најмање издашне руке. Само у последње време и његови савезници почели су се служити истим средством кад се потреба покаже. 1 Овај начин упливисања на јавно мнење није без опасности; — један пут народне мржње и људске страсти разбуђене и стављене у сукоб, тешко ли је д< цније зауставили. Ово у толико више што је веома могуће да какав будући рат искрсне из тих ситних дога') Цре кратког времена један ташјански иолузванични лист— БМогта или ДаНа — оитуживао је Србију као узрок свију зала које Европа трпи. Приликом промене нашег усгава он је представљао ситуацију као веома опасну за мир. ЈИтамном требало је у то време приморати талијанеки иарламенат да нрогута 146 милнона.