Отаџбина

политички прегјед

ђаја који вређајући понос и част једног народа чине немогућнм сваке уступке. Како изгледа ми ћемо ове године бити ноштеђени и од тих новинарских ратова. Трошкови које је усавршење оружја и ратног материјала изазвало завршени су бар за једно извесно време, — док се нов напредак на том пољу не учини, што у осталом нећемо морати дуго чекати; — те тако неће бити потребе употребљавати то средство за одобрење нових кредита. Смело би било од наше стране прорицати да је мир осигуран за 1889 годину. У данашњем стању Европе није могуће ништа у напред рећи а да човек ризикује да му прорициња сутра дан буду опровргнута Фактима. Но кад узмемо у обзир један низ појава и кад прегледамо у кратко питања која највише деле велике силе, онда држимо да ће нам битп могуће рећи да су услови за мир повољни и да је више него вероватно да је он за идућу годину осигурам. Не да су та питања и у колико решена или унапређена, но је створено једно стање ствари за које су готово све силе удесиле своју политику тако да се немамо надати никаквом обрту или изненађен.у у томе. Приметимо пре свега да су уобичајени говори суверенских лица приликом нове године били веома оптимистички. «Црне тачке на политичком хоризонту" које су од неког времена посгале тако реми неизбежне у тој врсти говора не налазе се нигде овога пута. Цар Вилхелм у својој престоној беседи којом је пре неког дана отворно пруски ландтаг говорио је преко сваког обичаја о спољној по.штиии, о својим одлучним намерама да мир одржи и о свом уверењу да су и остали владаоци задахнути истом жељом. Талијански краљ у ономадашњој престоној беседи такође ја веома мирољубив. Почнимо са источним питањем које оддавна има ту жалосну иривилегију да је извор периодичних криза. Оно је у последње време специјално ограничено на еуседну нам кнежевину Бугарску која .је од 1885 године постала ратно пол,е амбиција великих сила, које се боре да свој утицај на Балкану одрже и рашире. У Бугарској стање ствари није ни најмање промењено. Кнез Фердинанд и данас влада у Софији и Стамоулов је увек господнр ситуације. Но што је важно то је држање Русије у истом питању и њена политика на балканском полуострву. Она је почетком прошле године имала још један нокушај да то питање сходно својим интересима реши. У договору с Пемачком, месеца Фебруара прошле године Русија је тражила од порте да једним актом протесту.је противу незаконог избора кнеза Фердинанда и да га позове да из земље изађе. После дугих преговора и јаке опозиције осталих велесила