Отаџбина

иолитички преглед

463

Султан је се покорио захтевима и једном депешом, од 4 Мартп велики је везир позвао коеза да из земље изађе. Овај му, наравна ствар, није на исту ни одговорио и ствар је се тиме свршила. Од тог доба па до данас Русија је, видећи колико .јој је противан данашњи начин груписања велики сила, отпочела своју нову политику разервисања и слободних руку- Знајући добро да 6и свака њена интервенција у Вугарској изазвала рат она очкује боље при.шке да свој изгубљени положај поврати. Бриселске новине »1е ^огсЗ" који се сматрају као полузвани чни орган руског министарства спољних послова, прегледаујући догађаје који су се прошле године десили на Балкану, у своме броју од 12 јануара, вели да је „обрт ствари на истоку као веома повољан за руске интересе и да правда не може боље бити њену источну политику», Вероватно је да је Русија ни ове године неће мењати да ћемо ми на Балкану остати мирни. Но последње вести из СоФије пису ни најмање повољне за кнеза Фординанда. Његов положај не само да нлје утврђен, но су га последњи догађаји .још и поколебали. Ма да још нема изгледа за какав знаменити преврат у Софији, у случају ако се и деси Бвропа ће признати — ћутећки — ного стање ствари као што је то и до сад чинила. На сасвим противној страни Европе — на западу — прошла је година мирно прочекла; чак мирније пего обично. Плашње које је долазак аа престо Вилхелма II. изазвао, по ;азале су се неосновне ; млади цар није ни најмање променио немачку политичу и кнез Бпзмарк се још налази на њеном челу. Ово је највећа гаранција за европски мир, јер смо ми потпуно убеђсни да га велики канцелар жели да одржи. Интереси Немачке и тројни савез најбољи су нам докази за ово Само је на несрећу стање, које тај тројни савез има да одржи, узрок свима непогодама које Европа подноси у овом чудноватом стању оружаног мира у коме сс она данас налази. Знаменито је још приметитп држање Италије спрам Француске у прошлој години. Човек који се находи на челу талијанске владе зачудио је својим држањем целу Европу и ми смо намерни посветити један од наших идући чланака Италији и њеној политици од како се Криспи находи на државној управи. Још у почетку нрошле године он је показао своје рђ;шо рас ■ положоње спрам Француске својом очигледном намером да трговински уговор пе закључи. Доцније поводом масаушког иитања он је од једног сићушног догађаја створио једно велико питање и пзнео га пред целу Европу. Изгледа да је то све примењивање читавог једног система којим он мисли да одржи свој положај у земљи, заслеп-