Отаџбина

472

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД

Италијански парламснт чудновато је састављен. У њему нема никаквих политичких партија, са извесним програмом, но неколико већих или мањих група око виђенијих људи. Кад је левица Н76 године са Деиретпсом дошла на управу земаљску, постојало је извесно груписање партија; за време свог дугог мипистровања од 1876 до 1887 (са кратким прекидима) успео је Депретис да то груписање уништи. Према дневним потребама, он је се шетао од крајње левице до крајње деснице у избору својпх министара, напуштајући једног по једиог чим је видео да се овај не допада пзвесној групи и тиме је дао смртни удар мннистарској солидарности а н самој парламентарној влади. Његов наследннк придржавао се истих принципа и у недавним министарским променама ми смо видели смешан призор где он узима једног члана свога кабинета у крајњој левици (готово социјалисту) а другог у крајњој десници. Први је отворио ватру стари Криспијев пријатељ Бакарини, један од бивши шеФова леве опозиције познате под именом пситаркија. која је под Депретисом бројала и Криспија у своје вође. У своме говору кога је још децембра месеца држао у Фаенце он је жестоко напао Криспијеву политику изазивања спрам Француске, показавши све штетне последице које потичу из ис.те, он је позвао шефа кабинета да исту умери. И десница је се почела покретати, један од њених чланова, Коломбо, поновио је исте нападе у свом говору у Милану месеца Јануара. Знак је био дат, и реакција је се с дана на дан ширила. Децембра прошле године требало ја вотирати нових изванредних кредита за војску, 149 милијона. Иста је сума требала да се утроши на ново наоружање талијанске војске, и на грађење и раширење железнице, која се је показала недовољна за број мобилизоване талијанске војске. Ташјанска скупштина вотирала је исте кредите без икакове опозицмје. Но сада је требало наћи начина да се новац набави за исте и да се деФицит у буџету намири. Министар Финанције Малијани, који је већ једно десетину година на управи талијанских Финансија изложио је своје назоре у скупштини којим начином мисли попунити дефицит у буџету — преко 60 милиуна — и набавити новац за подмирење изванредних војних кредита. По његовом предлогу требало је повисити порез на непокретност и цену соли. Исте мере наишле су на највећу опозицију У парламенту и у земљи, где нарочито агрикултура трпи много услед прекида трговачких одношаја са Француском. Уз то и сама личност министра Финансије била је изложена многим нападима. Пуних де-