Отаџбина

ПОЛИТИЧКИ ИРЕГ.1ЕД

473

сет година руковања државним Фимансијама, за које време државни трошкови нису престајали да расту, биле су довољне да учине непопуларним једног министра, коме се неможе одрицати да је у мери у којој су му догађаји дозволизи, много побољшао економско стање земље. Пред очевидном опозицијом скупштинском Криспи је напустио колегу свог и тражио себи нове сураднике. Разделивши минпстарство Финансије на два дела, на министар ство благајне које је поверчо једном сен^тору из деснице, Пераци, и на мшшстарство Финансије на које је намсстио досадањег мииистра привреде, Грималди. Но наравна ствар ова промена у личностима није ни најмање утврдила министарски положај. Новаца је требало наћи па био овај или онај на министарској столпци. Ситуацију је још погоршао извештај новпх министара који су -признали да је деФицит у буџету за 1888-1889 на двеста милиуна а не 63 као што је то тврдио пређашњи министар Финансијс. Мере које су они предлагали да се тај дефицит попуни нису се много разлпковале од предлога бившег министра. Пред оваким стањем Финансијским опозиција је сваког дана постајала јача. У начелној дискусији тих предлога, посланицп свију крајева Италије представљали су веома црним бојама ситуацију предела који представљају у скупштини. У буџетној комисији противницп мшшстарства успели .су да протуре већину својих чланова. Уз то се десили и познати немири у Риму. 27 Јануара Једна гомила раденика, који су услед кризе која влада у Риму остали без посла, пројурила је кроз варош разбијајући и рушећи све што је на свом 1 путу нашла. Полиција нити је предвидела исте немире нити ишта предузела да их спречп. Миниетарство интерпелисано у скупштини покушало је да сву одговорност баци на нотчињене јој органе. Влада је имала на неких деведесет гласора већине (247 противу 115 и 36 уздржања од гласања). У дебатп која је следовала овоме, Вакарини, који се може сматрати као вођа опозиције, тражио је да се иајвеће економије могуће остваре на буџетима појединих министарстава и разних грана државне администрације. Исти је предлагао да се установи једна велика комисија сК10пљена од члапова парламента, која ће имати за задатак да испита и изучи све могуће економи;е. Министарство није могло пристатп на ово, очевидно мешање скупштине у његов иосао. Криспију ннје било могуће да опозицију умири отпустом својих два мшшстра Финансије; зато је се он ре-