Отаџбина

ЈАВНА ГОВОРНИЦА

483

»Хтео би да ваше мисли упутим на оно време, када је океан посмедњи пут покривао целу нашу отаџбину; да вас у мислима подигнем изнад наше земље баш онда кад је се тај океан са ње почсо повлачити, и када се из њега садашња Србија почела промаљати 4 Истим научним тоном Г. Жујовић наставља: „Разапнимо сада једрила паше Фантазије ...» и говори у више махова на стр. 5 и 6 о томе океану, али му ннгде не даје имена. При дну стр. 6 стоји: »У то време, средоземно море покривало је велики део јужне Европе: Шпаније, Француске и Италије, опкољавало је Алпе. увлачило је се као велики залнв у бечки и ианонски басен, а отуда је доаирало и у нашу земљу." И ја сам био тако слободан да замислим, да је у ианонско.ч басену могло бити само ианонско море које је »допирало и у нашу земљу" и кога је доцније нестало. Зато Вас молим Г. Уредниче да виднте да ли у егземплару који вам је Г. Жујовић послао има свега овога што ја наведох, па ако буде, онда да видимо колико сам ја олако тврдио оно на што се Г. Шујовић жали. Што се тиче тачке 3 горњега писма, имам да приметим ово: Г. Жујовић у својој беседи прелази и у Влашку, и у Бугарску (стр. 7), дотиче се и Балкана (стр. 11 и 23) прелази и у Босну, па дакле, да сам спомснуо само Србију, он би исто тако могао казатп да сам онако схватио његову расправу, пошто се у њој спомињу и друга места на балканском полуострву и то у толико пре, пошто академска беседа Г. Жујовића не носи никакав наслов. Међу тим су обе ове тачке чисто ситничарске природе и тичу се језичких недоследности. Ја не знам шта је руководило Г. Жујовића да баш у том иогледу истакне своју компетентност. За мене су много важније остале три тачке, јер се тичу научних схватања предмета о коме је спор. Па како се све три тачке своде на то: да беседа Г. Жујовића није хипотетичке природе, то ћу на све три у исти мах ово да приметим: Ви знате Г. Уредниче да сам у мом већ поменутом одговору казао: да је Г. Жујовић поставио на основу извесних података своју теорију, коју може или неко други или и сам Г. Жујовић више или мање изменити Да су те моје мисли тачне, ево где нам сам Г. Жујовић у својој беседи даје очигледна доказа : На стр. 51 своје беседе Г. Жујовић наводи да је ВгеН;ћаир(: 1 8Г>0 год. амФибол у стени андезиту крстио именом »гамзиградит« а саму стену назвао „тимацитом« да су то мишљење усвојили свн минералози и да међу тим, ученнци Велике Школе већ