Отаџбина

с л и в н ii ц а

тио догађаје на Балканско.м тропољу, вентилисало питање, од куда да се тај рат сврпш онако како се нико није надао? Јер ваља да констатујемо : да смо не само ми држали да ћемо као од шале тријумФално умашнрати у СоФију, него да је цео свет веровао да се јучерашња бугарска војска, остављена од свију виших команданта и од свију руских ОФнцпра, и то баш у тренутку када полази у рат, неће моћи одупрети српској војсци, која је већ имала нскуство од два рага, преко хиљаде у ватри прекаљених ОФицпра, добру војну организацију , и ванредно добру пушку. Не само да је с наше стране било впших ОФицнра који су пре рата говорили како ћемо ми Бугарску прегазити, него је било и жена које су спремале што треба за котиљон на балу који би ми дали у Софији «Рез1ег 11Лоус1» који нас је нашег првог рата с Турцима правио горима од цигана, у очи овог рата донесе уводнп чланак у коме доказиваше, са математичком спгурношћу, да ћемо ми победити, јер, вели, кад је наша народна војска 1876, могла држати у шкрипцу пуна четири месеца целу војску отоманске царевпне, која има најбољу пешадију на свету, и коју су предводили онакви лавови као што беху Гази Осман , Сулејман, Ахмед Ејуб, Абдул Керим, и Мехмед-Алипаша, које није могла доцније да савлада ни велика Руспја. док није довела чак н царску гарду на бојиште — ја шта ли ће та војска учинити са Бугарима, који ннсу хтели да се бију ни уз Русе за ослобођење своје отаџбине, који до сада нису нигде били у ватри. без рускпх ОФицира, са ОФицирским кором којн је тако рећи јуче изишао из школе ? Разуме се да је то веровање у нашу победу било још јаче у нас самих. Ево да цитирамо о томе једно место из писма мајора Т. Поповића :