Отаџбина

520

0 Л И В Н И Ц А

појави, међу којима прсташи оличавају врхунац кукавичлука и деморализације. 4. Код старешииа. ма колико да су малобројни, нпје се још васпитањем доспело код свију дотле да им војнички понос. патриотизам и нреданост заклетви, буду једини покретачи за испуњење своје свете дужности, која сваком српском војннку треба да је дража од живота. 5. Да су они илашљивци, који проузроковаше и учинише да се наша војска без нужде повуче испред Сливнице, што јој је најјачи удар задало, навукли на се тешки грех, а на српско оружје љагу, која ће се само у случају поновљених борби са Бугарима, моћи да спере." Изгледа да пиротски начелник када је говорио о могућностн да Бугари нашу војску победе, није био баш такав лудак, као што је г. Бинички мислио пре рата. Пошто смо видели како један командант дивизије мисли после овог рата, неће бити с горега да чујемо шта мисли и један командант пука «Кад се — вели један такав виши оФицир наше војске — из свега до сад реченог изведе општи закључак, онда излази да Србија у рату иротиву Бугарске није усиела с тог а, што је мобилисала мало вој ске, и што није имала довољно муниције. «Иначе. друге махне у рату биле су ове : 1. Војска се састојала поглавито из недовољно дисциплинованих и необразованнх тромесечара, који дакле нису навикнути на војничку послушност, а немају ни иојма о народном ионосу и држави. Интелигенцпја и богаташи извукли су се из борачке службе. 2. Виши заповедннци н штабови нису били спремни за свој положај. Отуда делимична борба дивизија, и почесна борба пукова у њима, јер нема никаквог илана у руковању. 3. Трупне интендантуре нису довољно разумевале своју дужност.