Отаџбина

С .1 И В II II Ц Л

519

«3авршујући овим целокупну релацију о вођеном рату, држим да ће сваки, коме је до војничког ноноса и до истине стало, моћи да изведе- ове закључке : ). Да наш ђенералштаб нпје познавао ни земљиште нн остале прплике код непријатеља, већ је више наиамет изводио операције. по неким погрешним крокијима, а нарочито по ономе поручика Гленера о брезничком срезу , на основу кога је и подручна мп дивизија упућена преко Чеканца, Брусника и т, д. те се онако пентрала, ломила и мучила по непролазним путевима. 2. Да је код појединих старешина владала малодушност, и услед исте распростирани су радо неоснованп гласови о неким обиласцима наше војске од стране Бугара. Једно због тога, а друго и због недовољне практичне способности и прегледностп , вршено је неодмерено и по све погрешно кретање и цепање трупа, што је разуме се најштетније дејствовало на Физичку снагу војске. 3. Да је наша млада војска, непрекаљена у борбама тек тада своју дужност могла п хтела да испуњава, кад су п ако су. с њоме и пред њоме, биле њене старешине п предходиле јој примером п јунаштвом, иначе, без надзора без доброг примера, и без страха од старешина, настала је, нарочито код пешадије. уобичајена жалосна практика да се одмах растроји и повлачи, или да се заклони па иза заклона у ветар да пуцкара. не видећи противника, више да свој страх угуши. При иоле озбиљној борби многи су бацали муницију с намером да се иод изговором о несталој муницији из борбе извуку. При укопавању војници су гледали да се зарију тако дубоко да их зрно ни с месеца не би могло погодити, а разуме се да нп они из таквих опкопа нису противнику никакве штете наносили , већ су само у небо пуцали. Све ово нпје се толико ни опажало док смо били у наступању, али ири одступању, када је морал иао. поред тога што се све ово виђало и осећало, искрснуше и други рђави зз*