Отаџбина

524

С Л И В Н II Ц А

штаба лежаше у томе да намами непрпјатеља да напада главну позицпју сливнпчку; нмало се уверење да ту неможе продретп,- а бескорпснпм покушајима изгубио би неколико дана. Док би непријатељ дошао до уверења да не може Сливницу узети с Фронта већ једнно обиласком левог крила , дотле би се бугарске војске концентрисало толико, да може успешно одбранпти и лево крило. Ваљало је дакле првпх дана изазватн Србе да нападају централни положај н што је могуће одвраћати им пажњу од бугар. левог крила. У тој цељи непрестано су предузимати испадп са десног крпла и борба је ненрекпдно везивана за висове северно од друма. Прво смо тиме постигли да су нас Срби држали за јаче него што смо онда били, а друго тпме дојпста успесмо да вежемо пажњу срп. војске на овој странп. Ова бугарска тактика не само што беше тачна и иаметна него и једино могућна. Али с друге стране је тако псто нстпна да је успеху ове тактике знатно допринела непојмљнва слепоћа српског заповеднпка. Један је ђенерал један пут рекао о некаквој позицији : Штета за ова дивна утврђења. Она су тако добра, да их нпко нпкада неће нападати. То је исто требао да каже српски ђенерал кад је изишавиш пред Сливницу видео позицију са безбројним шанчевима, редутима, артиљерпјским положајпма , који се сви међусобно потпомажу градећи ватру од неколпко спратова. Спрам овакве позиције сама прпрода казиваше ђенералу Јовановићу шта треба да радп т. ј. да ни пошто ту позицију не напада, осем ако би се доказало да се ни с које стране баш никако обићи не може. Он је требао свима силама да покуша обилазак и он би се брзо уверио да је то на бугарском левом крплу ласно. Српски ђенерал учинно је баш напротив. Не тражећи никакав капиџпк, он је ЈУР Н У° Д& главом разбије зид. Руско-турски рат даје још један пример такве нерасудности. Тако је и Су-