Отаџбина

С Л И В Н II Ц А

525

лејман-паша у место да хајинкејским кланцем пређе преко Балкана, па да преко Габрова дође Русима за леђа , он јурнши на Шипку дотле, докније целу војску своју упропастио. Пзгледа да се Јовановић на овај пример угледао. јер и он је дотле терао своје војнике против бугарскпх позиција док је великим губптцима упропастио чврстину своје војске , и док Бугарима није стигло толико трупа да појачају н крила и центар. II тек сада покуша Јовановнћ да обиђе бугарско лево крило, али сад беше доцкан. оно беше већ довољно јако. Да су Срби са свом силом надрлн благовремено на буг. лево крило, не само што би тако рећп без крви победили, него би бугарској војсци отсеклп отступнпцу п она би се морала предати. Па онда и сами напади сриске војске 6-ог и 7-ог Повембра не беху тако удешенп како би требало. Као год што су Срби у свом ратном плану учинили грдну погрешку што су своје трупе распарчали, тако исто н сада српска главна команда није могла да се реши да све силе употреби на обилазак сливничког положаја, да махне свако пуцкарање на Фронту и на нашем десном крилу, па да са свом снагом гледа да се дочепа наше одступнпце. То би пстина било ризично алп у положају у коме се српска главна команда налазила, требала је и морала је да ризикује. — Другп прајски ОФицпр, г. фон Хун има у својој књизи читаву главу *) о «узроцима. бугарских иобеда.» која нам може бити врло поучна Ево шта он вели : «Пошто је прошло неко изевсно време од бугарских победа, и пошто престадоше депеше о ратним догађајима, иочеше људи у Европи да се пптају : какви узроци да доше томе рату тако неочекива.ни свршетак ? У опште се на то питање одговорпло да су бугарске трупе имале впше храбрости а кнез Александар више способности за * 1. о. 287.-297.