Отаџбина

С .1 II В Н И II А

531

Међутим ми омо иа своме месту видели, колико је пешачка ватра с једне и с друге стране, колико су бајонетски напад и бољи топовп код Бугара допрпнели да победа буде бугарска. 0 тим узроцима говори Гоичевић опширније у нарочнтом одељку своје књиге под насловом: 0 пешачкој ватри и нападу с бајонетом Ево шта он каже: (1. с. стр. 501 — 509. Ја нисам пријатељ јуришне тактике, али сам видео чему води подцењивање бајонета а прецењпвање пешачке ватре. Истина велика улога коју је играо бајонет у српско бугарском рату, са свим је локалне прнроде, јер је врло велико питање, да ли би Бугари са својим бајонетским нападом тако успевали против непријатеља, који добро гађа н. пр. против Турака. Турци су и на Плевни и на другим бојиштима показали да се са бајонетом не може учинити ништа против добро ушанчених трупа, које хладнокрвно и тачно гађају. Што су ови напади успевали против српске војске лежи у томе, што је ова васпитавана за одбрану, и што је испод сваке критике пуцала. Војничка настава у Срба и Бугара, то су две крајности. Српском солдату је казано: ти имаш у Кока-Маузеровој пушци оружје које тера тако далеко, како ни једна друга пушка ') и с њоме можеш учинити да ти се непријатељ нпкако не може ни приближити. Ваши плотуни просто ће косити читаве непријатељске батаљоне и т, д. II са таквим илузијама пошао је српски солдат у рат. Оно истина, његова је пушка одлична, али само у рукама вештога, стрелца. Алн таквих као да у српској војсци није никако ни било. Да би се са таквом пушком корисно руковало, требало је гађатп у нишан на свима растојањима и то много, а то кошта времена п још више муниције. Пошто је муниција врло скупа. не треба се чу[ ) 1'2-ог Новембра (борба на Прегледишту Мошковцу) ударала су српска пушчана зрна на три хиљаде метара још са толиком снагом да су убијала и рањавала. Једно је ударило у патос наше собе у I. ариброду, и ја га чувам.