Отаџбина

0 сну и о оновима

3

жимо тумачења колико занимљивој, толико, како изгледа, и загонетној нојави сна. На првом месту, намеће нам се питање, шта је, управо, узрок сну ? Откуда долази, да редовно, сваког дана, када падне мрак, осећамо потребу да одпочинемо и да нас сан онда покрива својим тајанственим плаштом 1 И на ово, прво и најприродније питање, наука нам још не уме дати поуздана одговора. Оно, што нам она зна казати о сну, у главноме, се своди на оно, што и сами знамо : да је то стање, које периодички прати живот наш; да је сан потреба нашега тела, да после умора одпочине и да отуда и различне Функције, као дисање и крвоток, спорије теку ; да су и радње ума стале ; и да све то указује на ону тесну везу узајмице међу духом и телом, која ће, у основи својој, остати онако исто загонетна, као што су дух и тело и сами загонетке за наш ограничени, коначни ум. Даље, бар не много далве, и наука не иде ; само што она ово, што сви из обичног, посведневног опажања знамо, доводи у ону тачну и опредељену Форму, која је и разликује од искуства свакидашњице. Наука, дакле, још није успела, да тачно сазна, шта је узрок сну. Не знајући права узрока овој појави, она у овој као и у другим, сличним приликама, прибегава предпоставкама или хипотезама. Сувише би ме далеко одвело, када бпх нредузео, да вас упознам, ма и само са најважнијим хипотезама о узроцима сна. Ја у то нећу ни улазити, нарочито пошто ни једна од њих није још довољно осведочена, нити је и једна од њих у стању, да протумачи ову, овако обичну и опет тако загонетну појаву. Далеко интереснији су за нас снови, т. ј. они душевни појави, који прате ово стање сна. Они, управо, и јесу оно, о чему сам рад, да. вам, овом приликом, проговорим неколико речи. Снови су и по томе већ погоднији предмет за наше цељи, што су приступачнији тумачењу и разумевању; јер ексактна физиолошка наука заостаје, на овоме пољу, на коме се дух и 1