Отаџбина

628

ПУТОВАЊЕ КРОЗ СРБИЈУ

мн смо држали ово његово летење уз нас, као знак, да ће, ако Бог да, н Цариград бити скоро наш. јер и он, као да је летео, све правце путем хотећи да нам покаже пут који води у Цариград. На впсу над Ражњем. био је разанет, за посланика, леп чадор, застрт скупоценпм ћилимима, у који је посланик одсео. Ту се је послужило најпре слатко и кафа, а после је донесен и ручак. Место астала , била је позлаћена тепсија, коју су унели у чадор спремну и намештену. Преко 50 разних јела донесено је у позлаћеним сановима и порцеланским чинијама. Бпло је на тепсијп и кашика од слонове кости и од коре од корњача. с дугим дршкама, обвијеним свилом ил сребром и златом, али без впљушака и ножева, које турцп и немају . јер они умачу у јело с прстима а и јела им нису чорбаста и обпчно су ситно исечена. Ручак је био леп, ал на жалост без вина, место кога је царовала љубезна, бунарска, бистра вода. Могли смо пити и шербета колико смо хтели, ал би једна чаша вина била пријатнпја него какво хајделбершко буре пуно шербета. Пошто је дигнут астал, Абди паша је провео с послаником још кратко време у разговору, а затим је отпшао у Ннш, да се спреми да тамо опет дочека посланпка, По његовом одласку, и ми смо се кренули ближг Ражњу; скренув мало с ражањског нута у страну, дошли смо у логор, који је бно снремљен за нас. Целог овог дана, од часа . кад смо прешли турску границу, па све довде. имали смо ружно време и киша је иадала без прекида. Турци су држали ово као добар знак , јер онп верују , да ће битп срећан брак , који се свршио о кишном дану , па су мислили овако и о нашем нуту.