Отаџбина

ПУТОВАЊЕ КРОЗ СРБИЈУ

629

Ми смо осталп у логору , над Ражњем н сутра дан (16) 5, Јуна, да сачекамо кола с нашим пртљагом која су ишла лагано због рђавог времена и лошег пута. Овога дана. осетили смо овде два пута, између 8 и 9 сати ире подне, јак земљотрес. Један од њих. био је особито јак, јер су се затресла од њега и најтежа. натоварена кола. Вндео сам овде, а то сам опажао и доцније, да многи младићи, па чак и мали дечаци, другују много са пашпним јаничарима и живе заједно с њнма у њиховом логору. Међу овима било је тако младих и малих дечака. да мп је изгледало, да је теже од њих самих, оно оружје што га они носе. Доцнпје сам разабрао , да су то младпћп н дечаци. који се спремају да временом и кад порасту, буду прави јаничари, те се зато овако рано, уче у логору, тегобама војничкога жпвота. Они су и одевенп као и сами јаничари : имају Фермене , чакшире које се закопчавају на листовима, и Фесове ил зелене капе око којих је обвијена чалма; опасани су, а прса су им гола н раздрљена; немају чарапа и обувају јемелије на голе ноге. Сутра дан 17 6.) Јуна, прешли смо преко Ражња и дошлп смо у Алексинац. Са овога пута видели смо реку Мораву коју мештани овде зову Вапагагса: Данас смо приметнли, да нам Фале многе ствари са наших комора , п жалили смо се зато јаничарском аги; он нам је одговорио да ће се све наћи, и да се не бринемо да ће нам опет, и још шта нестати, ал је то било све. и ми смо од сад морали да пазимо добро , особито на наше оружје , које се је здраво допадало Турцима; но за ово су криви и неки католици из наше пратње, који су, за љубав добре новчане добити, нродавали Турцнма своје оружје, не мислећи, да ће Турци, да га употребе противу њих самих. Пошавши из Алексинца (18) 7, Јуна и прешавшн реку Топоницу, дошли смо истог дана, до на два сата близу Ниша , и ту смо се улогорили у једној пустољини , под ОТАЏБ1ШЛ КЊ. XIX. св. 84 40